Пише :Дејан Бешовић
Јужно од средњег тока ријеке Таре (који приближно омеђавају Мојковац и Ђурђевића Тара) простире се у „динарском правцу“ планина Сињајевина (локално становништво назива је и Сињавина). То је прилично пространа планина: дуга је око 40 километара, а широка до 15 км. На источној страни такође је оивичава долина ријеке Таре (по-
чев од града Колашина), с јужне стране долина (и то горњи ток) ријеке
Мораче, а с југозападне стране долине ријека Тушиње и Буковице (које
припадају сливу Пиве), док се на западној страни, преко висоравни Језера (просјечна висина око 1.450 м), везује за масив Дурмитора (2.552
м). Сињајевина представља велику карсну површину , односно највишу
кречњачку зараван у Црној Гори, висине 1.600 до 1.900 м „ с безброј-
ним врховима, брдима, повијарцима и косама“. С ове планинске површи уздижу се планински гребени: према Морачи се налази Бабин Зуб (2.277), нешто сјеверније је Јабланов врх (2.203), а одатле сјеверозападно Велики Старац (2.022 м), Велики Пећарац (2.027), Бабин врх (2.013
м) и Корман (1.923 м).76 У источном и југоисточном дијелу Сињајевине
усјекле су се долине ријека Бистрице, Штитарице и Плашнице (долина
Плашнице назива се Липово), које се уливају у Тару, гдме има више села. Развође чини линија гребена који се протеже од Бабиног Зуба и
Јаблановог врха преко Великог Старца до Великог Пећарца. Западни
пространији дио Сињајевине нема трајних потока и ринека, те скоро да
је безводан (стога се копају локве- чатрње-бистијерне ради сабирања воде), а обилује кречњачким профилима, међу којима доминирају увале, назване пољима: Кричачко поље, Одраг поље, Суво поље и др. То су ненастањени предје-
ли, без шуме, али богати травом и стога су подесни за катунско сточарење. Познате су традиционалне границе катунарских пашњака: почев од западних падина па све до наведене линије вододјелнице на Сињајевини простиру се катуни дробњачких и ускочких породица (припадају територији општине Шавник), као и језерских и шаранских породица (припадају територији општине Жабљак). Источно од те вододјелнице
— око долине ријеке Плашнице — налазе се катуни морачких и липовских породица (припада територији општини Колашин), а око долина ријека Штитарице и Бистрице налазе се катуни мојковачких породица
(припадају територији општине Мојковац), с тим што се међу мојковачким налазе и бројни катуни породица из Бјелопавлића (подручје Бјелопавлића, у долине Зете, припада општини Даниловград), који су
им додијељени крајем 19 вијека. У ободним зонама Сињајевине има и
шуме, а ту се налазе и насељена поља: Тушињско (на југозападу) и Ша-
ранско (на северозападу).Јужно од Сињајевине протеже се, такође у „динарском правцу“ неколико паралелних (а испрекиданих) планинских ланаца.
Најсјевернији ланац чине врхови: Крновска глава (1.634 м), Островица (1.836), Лола (2.032 м), Велики Зебалац (2.129) и Морачка капа (2.226 м). Нешто јужнији ланац чине врхови: Вјетерново брдо (1.559 м), Гацкове греде (2.004 м), Велики Журим (2.036 м), Мали Журим (1.984 м), Илијин врх (2.052 м), Божурни врх (1.923 м) и Стожац (2.147). Трећи ланац, још јужније, чине врхови: Јеињак (1.612 м), Влашко брдо (1.674 м) Бо-
ровик (1.935) и Суви врх (1.746 м). Четврти ланац, најјужнији, чине
врхови: Студена (1.574 м), Дажик (1.625 м), Јаворак (1.463 м), Јејевина
(1.555 м), Планиник (1.752 м) и Јерина глава (1.836 м). На југоистоку ових планинских ланаца, према римеци Морачи, налази се планина Маганик (2.104 м).
Између свих наведених врхова протежу се високе планинске површине (заравни), које су повезане и степеничасто се спуштају према Никшићком пољу (на југозападу) и Никшићкој Жупи (на југу). То су Вучје (1.350 м), Крново (1.450 м), Лукавица (1.500 м), Баре Бојовића и Луке Бојовића (1.450 м) и Коњско (1.400 м).Зато се и планински
потоци с ових површина сливају југозападно према Горњој Зети (која
тече кроз Никшићко поље) и јужно према Грачаници (која тече кроз
Никшићку Жупу). Овај простор богат је пашњацима, гдје су бројни
катуни: на Вучју, Крнову и Коњском (ближе Никшићу) налазе се катуни породица из околине Никшића (из Озринића, Рубежа, Лукова и других околних предела); највећи дио Лукавице припада катунима
породица из Никшићке Жупе, испод Малог Журима налазе се мањи број катуна породица из Загарача (у Катунској Нахији, с тим што Загарач сада административно припада општини Даниловград), а између Малог Журима и Требијеша (тзв. Пиперска Лукавица) налазе се бројни
катуни породица из Пипера (подручје Пипера, сјеверно од ушћа Зете
у Морачу, припада општини Подгорица) Овакав распоред катуна
на Лукавици настао је у вријеме кад се распламсавао ослободилачки покрет против отоманске власти, а раније је цио простор Лукавице ,као и
Вучје, Крново и Коњско припадао никшићким агама, на шта подсећа
и сам назив Капетановог језера (по капетану никшићког града Мушовићу). Јужно од Лукавице налазе се Баре Бојовића и Луке Бојовића,
гдје су такође катуни породица из Никшићке Жупе (међу којима су и
Бојовићи). Сјеверно од Лукавице, око врхова Велики Зебалац и Морачка капа, налазе се катуни породица из Горње Мораче, а од Требијеша
према Капетановом језеру почињу катуни породица из Роваца (сви ти
катуни налазе се на територији општине Колашин). На превоју Требијеш, — на развођу ријека Горње Зете и Мораче,
— налази се веома стари биљег: велики дрвени крст (данас су ту само
његови остаци, а крај њега је подигнут нов крст од метала), који је,
понашем мишљењу, обиљежавао границу између области Косача и
Бранковића.Ријека Грачаница настаје од врела изнад села Горње Мораково, код
места Блаца (1.185 м), тј. испод планинског масива који спаја Маганик (на сјеверној страни) и Прекорницу (1.927 м), на јужној страни.
Грачаница тече на запад према Никшићком пољу, гдје се улива у ријеку
Горњу Зету. Долина Грачанице, која се данас назива Никшићка Жупа,
припада територији општине Никшић.
После понора у дну Никшићког поља (Сливље) Зета поново избија на челенци клинасте долине (Глава Зете) и „динарским правцем“
тече поред Даниловграда и Спужа, а код Подгорице улива се у Морачу.
(наставиће се)
