Аутор: Тихомир Бурзановић
Спорт би требало да буде простор гдје се људи надмећу, славе таленат и емоцију, а не гдје се колективно урлају реченице које подсјећају на најмрачнија поглавља нашег региона.
Ипак, синоћ у Подгорици, на утакмици Црна Гора – Хрватска, чуло се скандирање које је пресјекло ваздух: „Убиј Србина“. И не, то није навијачка страст. Није фолклор. Није „адреналин“.
То је говор мржње. Онај најпримитивнији.
Трибине као огледало друштва
Свака трибина је мали микрокосмос државе из које долазе навијачи. Ако је тачкичаста група синоћ мислила да ће свој „идентитет“ доказати урлањем позива на насиље према једном народу – онда је та група проговорила више о себи него о било коме другом.
Овакав испад није само увреда Србима, већ увреда здравом разуму, спорту, Хрватској и Црној Гори једнако. Трибине јесу бучне, често без мјере, али постоје границе које се не прелазе. Позив на убијање је преко сваке од њих.
Гдје почиње одговорност?
УЕФА ће вјероватно реаговати, Фудбалски савез Црне Горе ће вјероватно упутити извјештаје, а медији ће се спорадично бавити инцидентом. Али овдје се питање одговорности не завршава.
Одговорност је и друштвена. Сваки нормалан грађанин Хрватске и Црне Горе синоћ је био понижен — јер ово није слика коју ико жели да носи кући.
Ако Црна Гора жели да буде озбиљна европска држава, а Хрватска већ јесте чланица ЕУ, онда се овакви испади морају санкционисати, именовати, процесуирати. Не ради статистике. Не ради УЕФА казне. Већ ради будућности.
Зашто је ово опасно?
Зато што се у региону никада не зна када један повик постане искра. Зато што се кроз двије генерације приче преносе брже од истине. Зато што трауматизовани Балкански простор не подноси лако овакве поруке.
А најопасније је што се овакви повици послије претварају у политичку муницију. Свако ће их тумачити како му одговара, сваки екстрем ће их користити да храни сопствени наратив.
Вријеме је да спорт престане бити алиби за мржњу
Навијање није проблем. Ривалство није проблем. Проблем је када се мржња нормализује, када се оправдава, када се на њу ћути. Зато је синоћња порука са трибина порука која мора да се пресјече одмах – не ради Срба, не ради Хрвата, већ ради свих нас који желимо регион у којем се више цијени гол него говор мржње.
Ако спорт не може да буде простор спајања, онда је вријеме да се запитамо гдје смо то као друштва скренули.