Пише: Дејан Бешовић
Пипери се први пут спомињу у Млетачким документима почетком 15. вијека. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према Константину Јиречеку, Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику. Историчар Бранислав Ђурђев је указао да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области. Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном манастиру Врањина, између Млечана са Стефаном Црнојевићем и народом горње Зете који је прихватио његову управу. Ту се осим Куча спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтијева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно. На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били православни .Први спомен Пипера код Дубровчана јесте онај из 1444. године у коме су споменули напад Пипера, Бјелопавлића и Васојевића, под вођством два Бјелопавлића Радосава Димитровића и Радоње Ружића, убили и опљачкали једног Дубровачког трговца.Нажалост, због недостатака историјских извора из ранијих периода, остаје непознато када су се Пипери као племе тачно формирали. Ипак, оно што јесте познато је да се одлике племенске организације стичу крајем 15. вијека и негде у току 16. вијека Пипери постају потпуно формирано племе.Крајем 15. вијека, територије Пипера заузимају Османлије. Према Ђурђеву, Пипери још увек нису попримили пуну племенску организацију какву познајемо у 16. вијеку. Тада је на месту Пипера и Братоножића формирана Пиперска нахија. Становништво се дијелило по томе ко им је казнец, словенска титула коју носи особа задужена за прикупљање пореза и дажбина, што се може видјети из пописа 1497. године. Према Ердељановићу, Пипери још увијек нијесу били обједињена територија, али са тиме се не слаже Ђурђев који указује да су 1485. године Пипери према историјским изворима из тог периода, попут турских дефтера, већ били сједињена територија која је обухватала и територију племена Братоножића.Крајем 15. и почетком 16. вијека почиње насељавање српских досељеника у Пипере из других крајева, чиме се стари Пипери као братство, односно старији слој са братствима попут старих Пипера, Мугоша, Лужана и других, утапају у новији или дијелом истискују. Тако се формира многобројнији новији слој Пипера који надјачава старији. Ти досељеници углавном имају по народном предању заједничко поријекло, о чему ћемо детаљније описати у дијелу код изучавања родова.
У турским дефтерима од 15. вијека па надаље, се види да је говорни језик у тој области српски, а да доминирају поред хришћанских, и српска имена и веома мало оних несловенског поријекла, а вјера српска православна. Из њих се види и да је досељено становништво имало доминантно имена словенског порекла или православна у словенској верзији. У споменутом турском дефтеру из 1497. године се спомињу следеће личности као казнеци или спахије у својим селима: Божидар, син Вукотин; Божидар, син Дабижинов; Ђуро, син Лекин; Петар, син Ников; Радич, син Гомњенов; Нико, син Радешинов; Пешко, син Радешинов; Радич, син Рашков; Радул, син Вукашинов; Дабко, син Вукашинов; Вук, син Ђурђев; Ђуро, син Лијев (Илијев); Радич, син Лазаров; Никац, син Пајшин; Вук, син Никин.Већ током 16. вијека започињу мјестимични сукоби између Пипера и Османлија, а један је опјеван и у пјесми Пиперски бој са Тахир-Пашом. Разлог тих борби је био одбијање плаћања харача од стране Пипера.
У периоду 16. вијека, Пипери у потпуности добијају одлике племенског уређења. Као што је већ речено, у великом дијелу српске и једном делу западне историографије установљено је да је, већ тада становништво несловенског порекла добило српски идентитет.Марко Јачов у зборнику САНУ биљежи : Ово је јасно на основу доминантних српских личних имена и језику из споменутих османских дефтера крајем 15. века. По виђењу Ћирковића, захваљујући бољим условима за сточарство и већ формираним катунима, као и османској управи, до потпуног мешања становништва словенског и несловенског порекла долази тек у време самог формирања племена“Треба навести и да се у дефтеру Скадарског санџака из 1570. године је забележено да је раја у Пиперима масовно одбила да се попише.
( наставиће се)
