Пише: Тихомир Бурзановић

Стална сатанизација и демонизација Митрополије црногорско-приморске (МЦП), као и митрополита Јоаникија и владике Методија (који је од 2021. епископ будимљанско-никшићки, а касније унапређен), представља сложен феномен са дубоким политичким, културним и верским конотацијама у Црној Гори и шире.

Овај процес, који се често повезује са медијским кампањама, политичким сукобима и националистичким наративима, има вишеструки утицај на вернике Српске православне цркве (СПЦ). На основу доступних извора, укључујући историјски контекст и актуелне расправе, могу се издвојити следећи кључни аспекти утицаја. Ово није исцрпан списак, већ синтеза заснована на јавно доступним подацима, са фокусом на балансирани приступ који укључује различите перспективе.

 Повећана поларизација међу верницима

Кампање демонизације, попут оних које су ескалирале током устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу 2021. године, доводе до дубоког раздора међу верницима. Неки верници виде ово као напад на СПЦ као целину, што их мотивише да се још чвршће идентификују са црквом и њеним вођама.

На пример, устоличење је протумачено као „насилни десант“ од стране критичара, што је изазвало протесте и сукобе, али и окупљање подршке СПЦ. Ово је довело до тога да део верника у Црној Гори и Србији доживљава МЦП као симбол отпора „антисрпским“ тенденцијама, што јача њихову лојалност.

Са друге стране, критика СПЦ као „политичког алата“ (нпр. у вези са законима о верским заједницама или улогом у политици) може да отуђи умерене вернике, посебно оне који виде цркву као превише уплетену у световне послове.

Ово се огледа у оптужбама да СПЦ „насилно“ интервенише у црногорским пословима, што доводи до смањења поверења.

 Ерозија поверења у институције СПЦ

Сталне оптужбе за „сатанизацију“ (нпр. повезивање са корупцијом, политичким утицајем или скандалима) могу да смање ауторитет МЦП међу верницима, посебно у Црној Гори где постоји јака подела између оних који подржавају СПЦ и оних који фаворизују независну Црногорску православну цркву (ЦПЦ).

Извори указују на покушаје да се створи атмосфера дискриминације СПЦ, што је описано као „богоборачки прогон“. Ово може довести до тога да верници сумњају у морални интегритет вођа попут Јоаникија, који је био у центру контроверзи око закона о верским слободама 2020. године.

У ширем контексту, ово утиче на вернике ван Црне Горе, попут оних у Србији, где се СПЦ доживљава као жртва медијске пропаганде. Неки верници осећају фрустрацију и бес, што може да доведе до радикализације ставова, али и до смањења посећености црквених обреда ако се перцепција корупције укорени.

Јачање идентитета и мобилизација подршке

Парадоксално, демонизација често има контраефекат: она уједињује вернике око МЦП и њених вођа. На пример, током 2021. године, протести против устоличења Јоаникија су довели до масовне подршке СПЦ, што се видело као победа „демократије и слободе вероисповести“. Ово је посебно изражено међу верницима српског порекла у Црној Гори, где се МЦП види као чувар традиције и идентитета. Владика Методије, као близак сарадник Јоаникија, такође је део овог наратива, са фокусом на континуитет СПЦ.

Овај утицај се протеже на дијаспору, где се демонизација тумачи као део ширег антисрпског наратива, што мотивише вернике да се више ангажују у одбрани цркве. Међутим, то може да доведе и до изолације, јер верници постају опрезнији према „спољним“ утицајима.

Психолошки и духовни ефекти

На индивидуалном нивоу, стална негативна кампања може да изазове конфузију, анксиозност или чак кризу вере код неких верника, посебно млађих генерација које су изложене друштвеним мрежама. Оптужбе за „мржњу“ или „насилност“ (нпр. према Јоаникију) могу да отерају вернике који траже мирну духовност.

Са друге стране, многи верници проналазе снагу у овим изазовима, видећи их као „прогон“ сличан раним хришћанима, што дубље укорењује њихову веру. Ово се огледа у позивима на „искупљење“ и критици атеизма као корена проблема.

Шири друштвени и политички контекст

Утицај се не ограничава на вернике СПЦ већ утиче на цело друштво у Црној Гори, где се МЦП често повезује са српским утицајем. Критичари виде устоличење Јоаникија као „империјализам“ Србије, што појачава тензије. Ово може да доведе до смањења броја верника ако се перцепција СПЦ као „стране силе“ учврсти, али и до раста подршке у Србији.

Историјски, МЦП је део СПЦ од 1219. године, са Јоаникијем као актуелним митрополитом од 2021., а Методијем као његовим наследником у неким улогама. Демонизација се често повезује са политичким променама, попут избора 2020. године, што утиче на вернике кроз медијску експозицију.

У закључку, овај процес углавном појачава поделе, али и јача идентитет код лојалних верника. Дугорочно, може да доведе до смањења утицаја СПЦ у Црној Гори ако се не адресирају оптужбе, али и до консолидације подршке унутар СПЦ.