На простору од Слијепча моста до Матаруга, у срцу  сјевера Црне Горе, прије петнаестак година било је 750 нежења. Бројка која није само статистика-већ симбол дубље демографске , економске и друштвене кризе. Тешки услови живота, одсуство основне инфраструктуре-допринијели су да се млади све чешће селе у градове, а села празне.  Ове године у Вранешу је уписано у први разред само један ученик. Државна политика је недовољна, а многе иницијативе за бржи развој овога краја остају само на папиру. Ипак, упркос томе, нада није изгубљена.

Митрополит  црногорско-приморски,  г.Јоаникије недавно се обратио младим момцима и дјевојкама:

„Момака  на стотионе преко 30 и 40 година а нису се оженили а причају велике националне теме и велику одговорност имају за све, али нису  извршили оно што су они највише могли да учине  за свој народ-да формирају породицу,рађају синове и кћери, да их васпитавају у хришћанском духу. За то треба поднијети жртву. Увукла се саможивост.  Лако је ићи по кафанама и причати празне приче. Видите ли  страшну уру пред нама. Најстрашнији је то рат пред нашим очима, не жене се момци а дјевојке се не удају. То не говорим у своје име већ као епископ коме је повјерено јеванђеље“.

Митрополит г.Јоаникије, обратио се младим момцима и дјевојкама са искреним, топлим позивом , и оним у град и и на слу, и оним –да остану у завичај, жене се и удају, стварају породице и на тај начин  покажу и љубав  према свом крају и патриотизам у најдубљем значењу те ријечи.

„Живот у планини , завичају није лак, али је племенит. Гдје се гради дом , ту је Црква, ту је вјера, ту је темељ и будућност“, поручио је митрополит Јоаникије у свом тексту који је изазвао бројне позитивне реакције.

Његове ријечи дјелују као позив на буђење –да се млади врате  вриједностима које су одржале наш народ вјековима: заједништву, породици, земљи и вјери.

Ако се обнови породица –обновиће се и село. Ако се обнови село-оживјеће и држава. Држава без села пропада. 

Док држава споро реагује, можда је управо овај духовни и морални апел оно што је потребно-да се млади охрабре, заволе своју земљу поново  и одлуче  да у њој стварају будућност. Није нормално да се у 21 вијеку људи купају под кофом, под стрехом, да немају воду. За двадесетак вранешких домова, потребно је 30-40 хиљада еура да свако домаћинство коначно добије воду.  Смањите господо службена аута, варијабиле, паушале, репрезентације, телефоније, дневнице итд, дајте селу, и село треба да живи. Помозимо сточарима, земљорадницима, п.привредницима, сељацима. Сељак је господин. Струју, пут, воду мора сваки сељак да има, па и онај у Стжер, Блишкову, Гајинама. Осам кућа и домова  у Гајине са 12 дјеце , немају воде. Потребно је неколико резорвоара, неколико километара водног цријева и да коначно и ова дјеца добију прав о на живот.

Драга Вранешка омладино! Жените се ,удавајте се, стварасјте породице. То је ваше највеће родољубље. Нека љубав побиједи празнину. Вратимо живот завичају. Очувајмо вјеру, породицу и част!

ПС/  Осам вранепких домова је поднијело захтјев  за резервоаре за воду и водна цријева. То све не кошта око 12.000 еура. Поднијеће ових дана још толико захтјева за резервоаре и цријева, да двадест и више домова регулишу питање воде. Без воде нема живота. Цијенимо да ће министар Јоковић сагледати захтјеве вранешких домаћина и изаћи им у сусрет ! Имају и два захтјева за панеле за струју које би ставили на својим колибама. Један од њих је и  добар домаћин са преко 100 оваца Миливоје Кљајевић у Равној Гори-Пониквице-Блишково. Предсједник Скупштине му је обећао панеле.  То су мале паре за велика дјела . ПОМОЗИМО СЕЛУ !

Момо Јоксимовић, предсједник Удружења грађана Вранеш