Пише: Иван Милошевић
Таман као што Монтенегрини не могу без Србије, не могу ни ја без њих. На овој жеги изгубио сам сваки осјећај за стварност, али вратим се у нормалу када прочитам, барем до пола, текстове ДПС колумниста на ДПС порталима. Пробуде из љетњег дремежа, скрену пажњу са Вимблдона, отрезне од подгоричке врелине, помало већ топлог пива и празног јутарњег разговора! Шта бих да нема ДПС портала и ДПС колумниста? Заспао бих тромим пензионерским сном или бих се посветио неким паметнијим стварима него ДПС текстовима, али шта ћу, ДПС колумнисти су јачи од свега тога. Толико гомиле небулоза и очигледног антисрпства упакованог у тобожњи монтенегрински литарарни шарм, мало гдје се може наћи него на ДПС порталима.
Јутрос се један ДПС колумниста добро помучио око текста. Изгледа да је од Видовдана, па до јутрос, смишљао шта ће да напише о коме другом него о Србији и актуелним дешавањима у тој држави. Иако ДПС колумнисти не могу идеолошки да смисле Србију, не могу без ње, свуда их прати и гдје год да се окрену виде је на сваком ћошку. У Хрецеговачкој избија такорећи из бетона, док се у Његошевој негдје усидрила око Духовног центра и исијава ли, исијава. И наравно окупира, невидљивом и видљивим крацима Веље Србије и њених помагача из центра Подгорице!
Не крије ДПС колумниста да је разочаран бунтом београдских студената. Надао се да је младост Србије коначно скренула улијево, да се улила у непрегледну колону испред Куће цвијећа и дочека новокомуниста и новобољшевика. Надао се као сирак тужни да су коначно српски студенти преломили у мозгу и одабрали праву страну историје на чијем челу сија петокрака, Броз, Моша и Ранковић. Очекивао је да се коначпно пробудила српска младост и схватила да горе државе од Србије нема нигдје на планети и да нигдје таквих кољача (читај четника) нема као што их има Србија. Чуди се да српски студенти акламацијом на Славији прије неки дан нијсу усвојили Резолуцију о геноциду у Сребреници и потврдили да већих непријатеља студенти немају од самих себе, односно од њиховог грама или килограма Српства које су посисали са мајчиним млијека!
ДПС колумниста се од Видовдана не може освјестити од онога што је на Видовдан чуо на Славији. Српски студенти пјевају српске пјесме, кличу Косову, цару Лазару, косовки дјевојци, Пећи и Газиместану. Чак и носе шајкаче! Гдје шајкаче, кумим те Богом, и како у мултикомунистичку Европу са том капом и кокардом! Па то не иде у пакету, не може то ни под разно, у Бриселу када виде кокарду као да су угледали вјештицу са онога свијета и бјеже од ње на вријеме, док их није млатнула вељесрпском метлом и очистила метрополу ЕУ од сваке помисли на ЕУ вриједности!
Предлаже ДПС колумниста да се српски студенти, као и сви Срби, одрекну Видовдана! И не зна и не може се начудити што су се српски студенти ухватили Видовдана као пијани плота и гуслају о Милошу и осталим српским витезовима. За њега су све то заблуде, извитоперени народни и метафизички митови чији је једини смисао да подгријавају српску вељеокупацију и националну сегрегацију. Шта има то да се помиње на Видовдан, ионако се ради о највећем српском поразу и почетку турске владавине на Балкану, па шта ту има да се помиње, глорификује и истиче? Све су то тлапње једног заблудјелог народа на Балкану, који од косовског Видовдана, па све до данас, неће да се одрекне Видовдана, него га је уврстио у националне читанке и молитве! Истиче ДПС колумниста да ће Срби бити пристојан балкански народ тек када се одрекну Видовдана и престану да га помињу. Онда ће се са Србима моћи разговарати и договарати! Овако са Видовданом, нема шансе! И предлаже ДПС колумниста да због Видовдана Монтенегро буде будан и на опрезу, јер Срби са Видовданом немају друга посла него да са сваке стране, са јањичарима и четницима, кидишу на Ловћен и Дурмитор, Бјеласицу и Бојну Њиву. Опрез, Монтенегрини, опрез и на готовс домаћа УДБО и остали шпијунски поклисари. Србија са Видовданом умирити се неће, а и Монтенегро, због тога, хода као по жици од трапеза и сваки час је у опасности да се стрмоглави и осване једног јутра умјесто на Цетињу на Врачару!
Други ДПС колумниста нашироко образлаже зашто Бећир Вуковић не смије да добије државну награду. Разлаже законе о култури и сличне прописе на саставне дјелове, тражи рупе у закону, црта нелегалне и остале шеме и проклиње дан када је жири одлучио да њихова, монтенегринска и комунистичка, престижна државна награда и национална пензија оде у руке Бећира. И могуће је да као и у осталим дјеловима свакодневног живота у Црној Гори и у овом избору има пуно рупа и рупица. Ипак, утисак је да би све оне биле попуњене и не би се ни помињале, само да је добитник неко други и да долази из првих редова ДПС бранитеља!
Трећи колумниста је такође нешто написао, али нијесам схватио шта. Одустао сам од читања након прве реченице тог њиховог новог нахијског староговора. Признајем да се не сналазим у њиховим падежима и глаголима, па нека опросте што не знам шта да радим када наиђем на њих и покријем се ћебетом и кажем да нијесам из те приче!
Углавном, као вјечно понављање истог и као нека ванвременска идеолошка машина на непознатом извору енергије и снабдјевања горивом, Монтенегрини понављају сваки дан исте тезе. Веља Србија, Веља Србија, Веља Србија и тачка! И ја кажем тачка, али само до сјутра и новог читања, барем половичног, ДПС портала и ДПС колумниста.
