Много тога се догодило за ове скоро 23 године од када смо дошли у свој дом, из ког смо предуго били прогнани. Недемократски режим који је владао Југославијом после Другог светског рата хтео је да прекине, да уништи везу моје породице са нашим народом и нашом земљом, али нису успели. Породица Карађорђевић не може без наших корена, ми им се увек враћамо, рекао је принц Александар Карађорђевић.

Који су најзначајнији догађаји од како сте се преселили у Београд 2001. године?

Има нешто што се догодило само неколико месеци пре нашег повратка у Србију, и то је први догађај који бих истакао – враћање нашег држављанства! У Народној скупштини Југославије 27. фебруара 2001. усвојен је закон којим је поништена Уредба из 1947, те нам је тим правним актом враћено држављанство. Недуго затим, у Лондону, у хотелу „Клериџис”, у апартману 212, баш на истом месту где сам рођен, уручене су нам потврде о држављанству и наши српски, то јест у то време југословенски пасоши. Још увек сам јако емотиван када размишљам о том тренутку. Занимљиво је да је на том истом месту 1995. године, за мој 50. рођендан, моја супруга Принцеза Катарина приредила прелепу прославу, на коју је дошла и Њено величанство покојна краљица Елизабета Друга, моја кума. Њено величанство ме је питала која је моја рођенданска жеља, а ја сам рекао: „Да будем код куће, са својим народом, у својој земљи.” Као што видите, ова жеља се и остварила.

Тужна је судбина сваке генерације породице Карађорђевић, да један део свог живота невољно проведемо далеко од Србије… Као последица тога, и моји преци су умирали и били сахрањени ван отаџбине. Коначно је 2013. постало могуће да испуним завет који ми је отац оставио, да га макар и мртвог вратим у Србију. Тако су 26. маја 2013. на Опленац пренети и сахрањени посмртни остаци мог оца краља Петра Другог, мајке краљице Александре, баке краљице Марије и стрица краљевића Андреја, у оквиру свечане церемоније Државне сахране, тако да сада коначно имају свој мир у нашој лепој Шумадији.

То је била мешавина тужних и срећних осећања, али било је наравно и неких догађаја који су донели потпуну срећу како мени тако и сваком члану краљевске породице. Мој син, принц наследник Филип венчао се са мојом снахом, принцезом Даницом 7. октобра 2017. у Саборној цркви у Београду, потом је мој унук принц Стефан рођен 25. фебруара 2018, а крштен је у Дворској цркви децембра те исте године, затим је 5. новембра прошле године рођена моја унука, принцеза Марија, која је такође крштена у Дворској цркви у мају ове године. Током живота у иностранству, надао сам се да ће се Карађорђевићи поново венчавати, рађати и одрастати у Србији… Надао сам се, али нисам могао до краја да верујем да ће се то десити, а када се то коначно догодило… Не могу да опишем срећу коју сам осетио и још осећам.

Такође, пошто смо Срби и дубоко поштујемо своју традицију, један од њих је наравно наша Крсна слава, Свети Андреј Првозвани. Сваке године имамо литургију у краљевској цркви коју служи наш патријарх, прво је то био наш драги блаженопочивши патријарх Павле, затим још један драги пријатељ, блаженопочивши патријарх Иринеј, а сада је то наш духовни отац, патријарх Порфирије. Та повезаност и јединство између Круне и Цркве је нешто што је опстало деценијама и још увек је подједнако важно и снажно. Заједно са његовом светошћу гости су нам и други епископи наше цркве, али и представници свих других верских заједница у Србији, јер ми подједнако подржавамо све вероисповести. Како наш народ каже, „Брат је мио, које год вере био.”

Морам да напоменем и да много волим наше народне обичаје за Божић, свако Бадње јутро идем у шуму око двора, спремим и донесем бадњак који увече са пријатељима палимо испред краљевског двора. Такође, пратећи традицију мојих предака, моја супруга и ја сваке године за Божић и Васкрс организујемо пријеме за више од 1.000 деце без родитељског старања, са сметњама у интелектуалном развоју и социјално угрожене деце, окупљамо их, дарујемо, вођени жељом да са њима поделимо радост најважнијих празника.

Како би сте окарактерисали ваше односе са Владом Србије током последње две деценије?

То је један дуг низ професионалних и личних односа са свим владама Србије у протекле две деценије, пре свега обележен међусобним поштовањем и сарадњом. Било је, наравно, успона и падова са сваком од власти које су се мењале у овом периоду, али кад год је дошло до неспоразума, радили смо на томе да се они реше и нађу заједнички језик. Овде сам да помогнем народу Србије колико могу, а како бих могао да извршавам те дужности, стабилан однос са сваком владом, као и разумевање, мора да постоји.

Владе Србије су препознале и подржале добротворне и многе друге активности краљевске породице које су од великог интереса за нашу земљу, на чему смо им захвални. Мој положај као члана и старешине краљевског дома ме обавезује да будем изнад политике и да се не мешам у њу, јер без обзира на то да ли је земља уставна парламентарна монархија, коју иначе сматрам изванредним обликом државног уређења, или република, Круна је ту за све грађане. И чврсто се држим тог начела.

Очекујем да ће се позитиван и конструктиван однос наставити и у будућности, за добробит нашег народа и наше отаџбине, јер је просперитет Србије од највеће важности и то је циљ на коме сви заједно треба да радимо.

Ви и ваша супруга сте веома познати и због хуманитарних активности, посебно делатности организације „Лајфлајн”. Шта бисте могли да нам кажете о томе?

Главни фокус нашег хуманитарног рада је подршка здравству, социјалној заштити и образовном систему у Србији и Републици Српској. Активности у хуманитарној области одувек су биле веома важне за краљевску породицу Карађорђевић. Инспирисана мојим прецима који су то чинили у прошлости, моја супруга принцеза Катарина је свој живот посветила помагању другима и пружању подршке народу Србије и Републике Српске, пружању помоћи свима којима је потребна, без обзира на њихов пол, веру, године или етничку припадност.

Никада не заборављамо ни наше сународнике који у незамисливим условима живе, боре се и труде се да опстану на нашој светој земљи, Косову и Метохији. Њихова добробит је увек у нашим мислима, а они су стално у нашим молитвама. Сваке године нашим људима се шаљу пакети помоћи, а на Косову су реализовани бројни пројекти фондације моје супруге како би се људима који тамо живе побољшали животни услови.

Рад фондације моје супруге у Србији почео је 2001. године, али то није био почетак њене посвећености помагању нашем народу, јер је и док смо били у изгнанству нашла начин да током деведесетих шаље неопходну помоћ угроженима. Велике количине хуманитарне помоћи стизале су директно хиљадама људи, а посебно сирочадима које је страшни рат оставио за собом. Један од наших првих заједничких пројеката била је донација изоловане стерилне собе за хематолошке пацијенте Универзитетској дечјој болници у Тиршовој, 1993. године. То је у себи носило много симболике, јер је болницу у Тиршовој изградила моја бака, Њено величанство краљица Марија.

Моја супруга је отворила канцеларије Хуманитарне организације „Лајфлајн” у Чикагу, Њујорку, Торонту, Лондону и Атини, које све раде под њеним покровитељством. Труд свих дивних људи који већ више од 30 година подржавају и помажу рад канцеларија „Лајфлајна”, извршили су огроман позитиван утицај на грађане Србије и Републике Српске и променили њихове животе набоље. А по нашем доласку у Србију, те канцеларије у иностранству су се удружиле са фондацијом у Београду, на добробит људи којима помажу. Овај рад не престаје, сваког месеца је ту нека нова активност, нова донација…

Председник Србије је моју супругу ове године поводом Дана државности одликовао Орденом Карађорђеве звезде, за све заслуге у области хуманитарног рада и допринос нашем народу и нашој земљи. Веома сам поносан на њу због овог признања, али наравно и због свега осталог што је урадила, због свега доброг што је донела.

Како видите улогу краљевске породице у будућности Србије?

Улога сваког члана краљевске породице Карађорђевић је увек била иста – како у прошлости, тако у садашњости, а иста остаје и убудуће – да увек будемо у служби народа Србије и наше отаџбине. Дакле, наставићемо да доприносимо колико год можемо добробити и просперитету наше земље. Такође ћемо наставити да негујемо нашу историју, традицију, да подржавамо нашу културу и националну баштину. Дужни смо нашим прецима да наставимо њихово наслеђе, али и будућим генерацијама да им обезбедимо да имају добру и стабилну земљу, коју ће они наставити да граде.

извор: политика