Пише: Иван Милошевић

Душко Марковић оснива странку, Александар Дамјановић и Мирко Ковач, такође, а сличну намјеру има и Јаков Милатовић. Црна Гора ионако има вишка странака, али политичари сматрају да их треба још. Ко год се неко вријеме бави политиком, крене да оснива странку, да буде главни, да се све око њега врти, да је алфа и омега, да се једино он пита и да се без њега Земља не окреће. Невјероватно је да се домаћа политичка сцена умјесто укрупњавања креће ка уситњавању и уколико се овако настави сваки бивши или садашњи министар основаће странку! 

И највише ме чуде ови наводни експерти који су се случајно, тобоже, нашли у политици, а данас из ње не може да изађу ни милом, нити силом. Мани се ти науке, од тога се не живи, али од политике капље са свих страна. Добијају се станови, добре апанаже, шири се политички утицај, не скидају се са медија и шепуре се на све стране. Оно што код нас политичар за пар година оствари, посебно материјално, неком научнику би требао читав животни вијек! 

А посебно су живопасни називи нових странака. Душко оснива Европску странку прогреса! Човјек који је читав живот провео у УДБИ и који је од шпијуна и цинкарења створио каријеру оснива странку европског прогреса. Којег црног прогреса, па још и европског! Прије би се рекло да се ради о прикупљању старих и анагажовању нових шпијуна и та странка има некакве шансе једино уколико буде прогреса у шпијунирању и цинкарењу! Истина, има ту вазда посла за нове снаге, јер барем смо у том послу свјетски рекордери! 

Дамјановић и Ковач оснивају покрет који ће звати “Напријед Црна Горо”! Имали су прилику да нас поведу напријед већ деценијама, посебно Дамјановић, али и даље тапкамо у мјесту и не мичемо се са почетне позиције. И како ће то њихово Напријед, попут италијанске Forze, изгледати обичним грађанима који већ деценијама нијесу никуд кренули од почетка, велико је питање! Ипак, какви су наши грађани, нема сумње да ће један дио повјеровати у то Напријед, па ма гдје да оно води. Па, чак и уколико све оде уназад, биће оних који ће сматрати да је то заправо напријед. 

Несрећни Јаков размишља о Покрету за Црну Гору! Јаков је највеће српско разочарење након Новака Килибарде и надам се да неће бити тих покрета и покрета који ће Србе опет натјерати да гласају за Јакова. Имао је предсједник Црне Горе довољно времена да барем једну једину српску обавезу оствари, али у том погледу је потпуно омануо. Иако су прошла два мјесеца није се удостојио ни да ми одговори на мој захтјев за пријем и разговор о рехабилитацији црногорских четника. Има Јаков паметнија и уноснија посла, а ионако је добар комуниста, па не би да се тим бави! А та обавеза тек је једна од многих који Срби траже, али залуд!

Углавном, политика нам је као прсло сито. Пролази кроз њега што ваља, а посебно се пропушта оно што не ваља. Углавном, нека нам је са срећом са домаћим политичким великашима који на комаде раздробише царство. Од њихових странака, којих је колико у шуми букава, више не видимо ни гдје смо, ни шта смо, а посебно куда идемо. Идемо гдје нас вјетар носи,а гдје је то, ни сами Бог не зна!