Пише: Иван Милошевић
Жао ми овог Никшића, посебно Марка Ковачевића и групе искрених Срба из тога града који би хтјели да врате српски дух под Требјесом. Окомили се на Ковачевића младо и старо и све из ДПС шињела настало и ево већ три године плету по њему гдје стигну и гдје не стигну. Ваде му старе фотографије са шубарама и без њих, сликају му прсте и сатове, зову на саслушања,… Прогласили су га мегачетником, заробљеником национализма и шовинизма и чак и када ништа не прича о њему свашта причају. Колико сам схватио Ковачевића ради се о младом Србину, нетипичном политичару који не крије своја политичка и идеолошка опредјељења и у складу са њима одлучио је да обавља функцију коју обавља. И због тога страда! Да је другачији, да мијења капе како вјетар дува, да данас каже једно, сјутра друго, да се одрекне Срба и четника ради фотеље, добар дио јавности би му аплаудирао, кандидовао га за регионалне демократске награде и позивао на геј и остала параде! Овако, када се држи своје капе, смета свакоме, свако му нађе неку ману и труби о томе на све стране!
И када је у таквом политичком сосу ваљало би да му његови сарадници не одмажу. А Јанко Јелић, умјетнички директор позоришта у Никшићу, одлуком да скине са дневног реда једну представу о женским правима, као да је подигао средњи прст домаћој јавности, посебно феминистичкој и окупљеној око феминистичких пројеката и поручио им да нема шта да траже у Никшићу. Вјероватну гору ствар није могао да приреди никшићкој управи од те – да јој навали феминисткиње разних боја на леђа! Мислим да је такав потез самоукопавање Никшића и никшићке власти и глогов колац у српску организацију српских градова у Црној Гори! Колико су ми познате феминисткиње, од Јелићевог случаја ће направити свјетску драму, односно политичку трагедију од које се Никшић, а посебно актуелна власт, неће опрати наредних десет година! Потпуно непотребно, аутодеструктивно и самопонижавајуће!
Нијесам фан феминисткиња и сматрам да женама треба рећи да није лијепо када хоће да буду мушкарци и да су најљепше и праве владарке планете и мушкараца када су жене, али скидати женску представу о женским правима са позоришног репертоара, је толико бесмислено да је то просто немогуће објаснити. Ко је Јелићу бранио да након одигране представе саопшти свој став о њој, критички је објасни и освијетли и саопшти своје мишљење! И никоме ништа, феминисткиње би се буниле дан, два, или мјесец, два и онда би кренуле са представом у неки други град и тако редом и све по реду и никоме ништа! Овако, Никшић је обиљежен као нека мачо дружина задртих мушкарчина, тобожњих женских насилника и средњевјековних чувара харема и адекватног харемског бонтона!
Драг ми је Никшић и актуелна власт има у том граду поносног Српства и под Требјесом снагом Светог Василија обнавља се скривено Српство и дарује Србе својим плодовома, па је то неспојиво са неспретном одлуком Јанка Јелића да скине са драмског репертоара једну женску представу. И вјерујем да је Јелић и добар супруг и отац, домаћин и Србин, али овако неспретна и бесмислена одлука је класичан примјер како се и најбољој одбрани може десити аутогол!
Како ће из свега овога изаћи никшићка власт не знам, али је овај случај добра опомена за убудуће. Не мора све да зависи од челног човјека кога добар дио јавности напада са свих страна, доста тога је у рукама његових сарадника! И они треба да понесу дио колача локалне одговорности за све оно што се ради у једном граду и оправдају повјерење грађана које они имају у првог човјека једне општине. Нијесам сигуран да је Јелић то схватио, али не сумњам да је Јанко добар домаћин, супруг и отац! То,ипак, не може да буде гаранција да ће бити добар умјетнички директор једног позоришта!
(Не знам шта ће ми ове липе у наслову, али ми некако лијепо звуче. Јесу ли како повезане са Никшићем и његовим позориштем, не знам, али баш добро стоје у наслову. Шта значе, нека свако дефинише како му је воља!)
