Током мартовског погрома над Србима на Космету 2004. године, у којем су, пред очима међународне заједнице, албански екстремисти убијали, спаљивали и уништавали све што је српско – убијено је 19 људи, протјерано четири хиљаде Срба, уништено више од 900 српских кућа, оскрнављено или спаљено 39 цркава и на хиљаде споменика на гробљима широм Космета.
Процјењује се да је у погрому учествовало више од 50.000 Албанаца.
– У мирнодопској Европи није направљен такав злочин у присуству толико чувара мира, дакле 30.000 војника Кфора, Унмик полицајаца, косовске полиције, разне безбједносне службе итд, али све се срушило као кула од карата пред етничком стихијом. Тог дана се десио огромни разорни талас, стихија. СПС дожвјела је најтежи ударац у својој историји – навео је дугогодишњи новинар и предсједник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић.
Готово немогуће појмити како је могуће то све преживјети, каже Ракочевић и додаје да је погром 17. марта печат страха који је обухватио све нас.
– Срби ће остати и опстати на Космету. Сабијени су у гету, ту су са својим светињама, ту ће и остати – поручио је Ракочевић за наш Јутарњи програм.
Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.
Током својеврсне “Кристалне ноћи”, како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима, имовином, светињама и споменицима, са Косова и Метохије трајно је протјерано 4.012 Срба.
Током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.
Албанци су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа.
Богородица Љевишка, била је епископско средиште српске цркве у средњем вијеку. Раскошнију форму добила је у вријеме Краља Милутина (1282-1321) мада је и раније била архијерејско средиште призренског епископа. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО.
Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савјет безбједности УН, Европска унија, као и званичници бројних земаља.
ИЗВОР: ртрс
