Светосавски конгрес умногоме је одлучивао о будућем уређењу југословенске државе. Док су главне одлуке АВНОЈ-а биле формирање Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ), који ће до формирања прве владе играти улогу закодавног и извршног тела комунистичке државе, тако је Светосавски конгрес прихватио потпуно различита схватања по питању државног уређења после рата.

Констатујући да је Петар II по уставу и законима Југославије, и да је он по њима обавезан на вршење свих краљевских дужности.У свом говору генерал Михаиловић је између осталог рекао:“Наш по броју мали, али духовно велики народ, који је кроз целу своју историју као и данас био предмет дивљења целог света у борби за свој опстанак, натерао је жилавом борбом и своје непријатеље да га поштују. Прелазећи преко историјата и узрока привременог губитка државе, и у прошлом и у овом наметнутом му рату, опомињем свет на чињеницу: да је наш народ излазио из сваке борбе као победилац, јер је живео и умирао за слободу! …Као војник, који по рођењу и особинама припада оваквом слободарском и јуначком народу, нисам могао нити сам хтео да напустим свога Краља и своју Отаџбину. Ја сам се заклео да ћу за Краља и Отаџбину живот дати. Ја сам своју заклетву испунио. И био сам сигуран да ни народ, коме припадам, неће се никад помирити са ропским животом.“