Пише: Бећир Вуковић
– Ало, Дритане, запосли ли ти своју бившу девојчицу за своју секретарицу, ало, овдје је Жуга из “Вијести”…
– Ало, Владане Жугићу, што ће ти ова прича, море, па јеси ли ти, бре, запослио жену ту и ту, ааалллооо, овдје Дритан, бре, аллоооо….
Тако је писац “Вијести” Жугић Владан требало да почне своју пасквилу на тему партијског запошљавања, или ти партократије и сличних небулоза које се ових дана подастиру јавности. Овако, или никако…. Алллооо…
Па, добро, будимо разложнији, да је Жуга, прво, прозвао себе у вези своје жене, па онда Дритана у вези девојке са којом није у вези, али је преко везе запослио код себе, ни по јада. Али, не почети од себе и своје кухиње у којој затичемо и жену писца пасквиле, и Дритана шефа кухиње, еее, не иде. Народ каже, а она се не пориче – и говеда се редом лижу… А, послије лизања нема кајања…
Лижу, весели Владане. Да си прво лизнуо оловку и почео од себе, па преко шефа кухиње, и други би рекли – аферим…
Али, у свој причи почети причу на ову тему са Милутином Ђукановићем, само је ваздашња и истовјетна матрица свих пасквила “Вијести”, само са различитим потписима. Једног дана потпише Ивановић Жељко, другог дана Жугић Весељко, трећег опет неки жуги или шуги или гуги, све ситнеж до ситнежи…
Милутин Ђукановић је дошао из Електропривреде у политику, и из политике вратио се у Електропривреду.
Има ли што чистије…?
Чак и визуелно савршено дјелује реченица. Да је само таквих одлазака и повратака, па гдје би нам био крај. Нађите сличан примјер.
Стила ради додајмо како се Милутин Ђукановић уопште није морао бавити политиком. Али политика и за Милутина Ђукановића била је само начин – путем којег се може доћи до циља. У овом случају тај циљ бијаше ослобођење српског народа у Црној Гори од окова комунистичких и посткомунистичких, и сличне ситнежи. Том политичком процесу Милутин Ђукановић дао је себе од главе до зелене траве. Пошто такав борац не трпи патетику, да не дужим.
Само још једно: нико не реплицира некој ситнежи из ” Вијести”, напротив, што би рекла господа српска, а не неком вајном Владану Жугићу, то би било као да опонирате некоме блогеру под шифром Коњ који седи. Напротив.
Једину тежину текстова ситнежи из “Вијести” чине интерпункцијске интервенције мува. А, то су тачке. Кад мува распореди интерпукцију по текстовима ситнежи из “Вијести”, онда га ни Саваот не може поправити.
Па, ипак, и за сличне имамо поучну причицу.
Једном, не тако давно да не би допрло и до наших читача, па и читача “Вијести”, једна ситнеж накани да једну женшћину слободнијих схватања – начини поштеном – што ће даље у тексту значити – прижени – како кажу Вељедубочани.
Женшћини и матично име бијаше Радодајка што се, слутимо ли, поклапало и са Радодајкиним схватањима свијета слобода. У заплету приче који тежи врхунцу, прижењеног типа затичемо како Радодајки тражи кудикамо озбиљнији посао наспрам њених схватања свијета и слобода. И, ево нас, натенане, до епилога. Ту затичемо већ описаног кавалира са преображеном животном сапутницом, коју, преображену пушта у свијет, а он почиње да се бави политичком аналитиком. Ова кратка причица посвећена је само једном читачу “Вијести”. Коме је, доста је.
Родно сензитивни језик шири плућа овом запису, и омогућује кудикамо већу видљивост једне жене и једне бивше девојке, од теме пасквиле, ипак, извјесног Владана Жугића.
Не, не скрећем пажњу са онога за шта се сво вријеме бори господин Милутин Ђукановић (и ја заједно са њим), бивши посланик и будући директор Електопривреде, о не.
Него, акцентујем важност више равноправности за коју се свим својим бићем бори Милутин Ђукановић.
Видљиво је, јасно видљиво, да борба за равноправност за коју се бори Милутин Ђукановић, смета, упорно смета ситнежи из “Вијести”. Али, и то ће трајати до прве прилике, што у преводу са црногорског значи – до првих избора.
Ситнеж ће бити још видљивија послије избора у граду под Требјесом. Послије тих избора ситнежи ће се још скратити крилца, и путањице.
До тада, не бринем, ту је мува да распоређује интерпукцију по њиховим пасквилама…
