Удружење новинара Црне Горе предстојећи Дан новинара (23. јануар) и јубилеј 150 година црногорског новинарства дочекује са поплављеним просторијама, разбацаном документацијом и неријешеним имовинским статусом. Иако је иза њега 75 година постојања у Удружењу новинара се не зна ни шта је чије, а да би дошли до своје канцеларије сваку пут морају да питају секретарице ОО ДПС-а да отворе врата и пусте их да уђу у тих тридесетак квадрата у згради гдје се налази и ОО бивше владајуће странке. А и када уђу, нема шта да виде и боље је да и не долазе.
Просторије су у очајном стању, у кухињи воде до кољена, разбацане флаше и чаше и један радијатор који нема кога да огрије. А када се уђе у главну просторију дочека вас пола метра прашине, разбацана документација, столови или сломљени или само што нијесу, прозори према улици отворени и тако рећи маме на изволте. Међутим и да неко дође незнан са улице и упадне у ову просторију не би имао шта да однесе. Све што је нешто вриједјело давно је однешено, а остављено је само оно што никоме не треба.
Нови челници Удружења, изабрани у августу прошле године, овакву просторију су затекли, па су за њен данашњи опис одговорни они који су у ранијем периоду представљали Удружење и једно вријеме китили се новинарским успјесима својих чланова. По слободној процјени Удружење има тренутно око 300 чланова, али документција је разбацана у једном ормару и у њему је све онако како је било и прије пет или шест година. Данашње просторије најстаријег Удружења новинара које ове године обиљежава 76 година постојања и 150 година црногорског новинарства су права слика и прилика домаће журналистике, транзиције и уништавања свега што новинарство по дефиницији јесте. Таман су и новинари као поменутих 30 квадрата, разбацани на све стране и очерупани до голе коже!
Срамота је за новинаре, али и ову државу, да Удружење у оваквим условима дочекује вриједне јубилеје. Ко је за то крив вјероватно би лако могло да се открије, али и шта са тиме. Године које су појели новинарски скакавци не могу да се врате нити обнове, јер су стрвинари манипулације и партијске егзалтације давно отишли из овога Удружења и препустили га појединцима којима је стало до професије, али немају средстава да Удружење и новинаре врате на старе стазе.
Срамота за новинаре и ову државу. Међутим ко то чује и ко се због тога сјекира? Важно је да су новинарски ровови ископани и још увијек се копају и из њих се пуца на све стране. И ко онда у том обрачуну да брине о тих 30-ак квадрата најстаријег еснафског новинарског савеза у Црној Гори! Нигдје као у тих 30 квадрата у једном кадру не огледа се сав суноврат новинарске професије!
