На данашни дан, 03. децембра 1952. године умро је српски књижевник и политичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. године шеф Демократске странке. Рођен је у Београду. Дипломирао је на Филолошко-литерарном одсјеку Филозофског факултета у Београду, а потом студирао двије године у Паризу књижевност и позориште. Ради као драматург у Народном позоришту, потом предаје француски језик у Првој гимназији, а онда бива постављен за управника Народног позоришта у Београду.

У току Првог свјетског рата обавља дужност шефа српског Прес-бироа у Женеви. Послије рата се враћа на мјесто управника Народног позоришта, гдје остаје све до 1924. године. Тада је постављен на мјесто подсекретара у Министарству иностраних дјела, а затим и на мјесто амбасадора Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Турској. За посланика у Народној скупштини Краљевине је изабран 1925. године на листи Демократске странке. Три године касније постао је и министар просвјете, а на тој дужности остаје до јануара 1929. године. По престанку министарског мандата организује оснивање Коларчевог народног универзитета, на чијем челу је био од оснивања до почетка Другог свјетског рата.

До 1943. године био је члан Југословенске краљевске владе у емиграцији у Лондону, а послије споразума Броз-Шубашић у марту 1945. године као потпредсједник ушао у Владу Демократске Федеративне Југославије у којој је био до августа исте године. Милан Грол почиње августа 1945. године отворену борбу против комуниста својим недјељним листом „Демократија“, али који се убрзо затвара јер су синдикати одбили да њихови чланови штампају тај лист. Демократској странци је убрзо забрањен рад, а извјестан број омладинаца наставља илегално да дјелује. Међутим, убрзо су скоро сви похапшени и послати на дугогодишње робије (међу њима и Борислав Пекић).

Извор: Митрополија