‘-Сребреница је најскупља бошњачка ријеч! Немогуће је правити помирење са онима који негирају геноцид у Сребреници, славе ратне злочинце и називају их херојима. Бошњаци су једини народ који је постао племенит из пркоса, који прашта, али чији опрост не значи и заборав. Они који нам нуде помирење, а славе ратне злочинце и злочине, вријеђају наш колективни интелект и треба да знају да Бошњаци имају снажну културу сјећања. Наше исправне и достојанствене одлуке додатно ће утицат на боље позиционирање нашег народа, али и на стабилнији грађански концепт Црне Горе, јер без Бошњака и Бошњачке странке, која сада представља цијели бошњачки корпус у држави, не може бити стабилности и европског пута, рекао је Аднан Муховић, члан предсједништва Бошњачке странке.
Е, па Муховићу ни Срби неће да забораве! Да не причамо уопштено и напамет преносим свједочанства о звјерствима муслиманске милиције и бали вулнетарија током Другог свјетског рата у Плаву и Гусињу.
-Мијовић Милијина Савета, рођена 1928. године, Грачаница, дијете. Приликом напада СС њемачке дивизије „Принс Еуген“ и припадника муслиманске милиције, вулнетара и балиста, под командом Шемса Феровића и Суља Никочевића на Полимље 22. јула 1944. извели су је из куће и повели са собом. Дјевојка је вриштала и очајнички се бранила. Повели су је од куће 300,400 метара. Ту су је мучили бодући је ножевима и послије је убили.
-Ћулафић Трифунова Радосава-Рака, кћерка Милића Зоговића, рођена 1890. године, Пепићи, домаћица. Приликом напада њемачке СС дивизије и припадника муслиманске милиције и бали вулнетарија под командом Шемса Феровића у Суља Никочевића, на Полимље, 3. јуна 1944. убили су је на лицу мјета, затим бацили у запаљену кућу, гдје је и изгорјела. Убијена је 18. јула 1944 заједно са Станијом Ђукановом у кући Трифуновој. У самоодбрани Рака је псовала убице. Убио ју је Зајо Груда из Гусиња. Послије ослобођења возио је камион на релацији Гусиње-Андријевица и помагао православном народу, бесплатно превозио људе и њихове товаре.
-Губеринић Мијајилов Вељко, рођен 1899. Сеоце, сеоски кмет. Нападом балиста на село новембра 1943. мислио је да их умоли да не пале и убијају сиротињу и изнио је со и хљеб, али су га балисти убили, а потом побили више сеочана и запалили више кућа. Убијен на путу Кошарине-Орнице заједно са Радом Губеринићем и Бојом Губеринићем о припадника муслиманске милиције, вулнетара и балиста под командом Шемса Фераховића.
-Кастратовић Милосавов Милош, рођен 1878. Грачаница. сељак. Убијен 1943. године од муслимана „Скендербег“ дивизије и ‘припадника муслиманске фашистичке милиције, вулнетара и балиста. Њега су фашистички кољачи ухватили у Улотини и клали постепено на једној ливади. За њега је пола сата страшних болова од заривеног ножа кроз врата и гушења у сопственој крви било дуже од најсвирепије вјечности. И када су престали јауци и кркљање кољачи су наставили своју насладу, почели су да газе по Милошевом лешу.
Треба ли још? Испред мене је књига са 1600 православних имена из околине Плава и Гусиња које су убили њихове комшије друге вјере. И због тога, не помињи, Аднане, забораве и најскупље бошњачке ријечи. Опростимо једни другима и не бројимо злочине, јер би нас то далеко одвело. Било их је на обије стране, али ево већ 70 година само се помињу муслиманске жртве. О српским ни слова! Стога, мало смирења не би нам фалило, јер културу сјећања и то веома аргументовану имају и Срби, Аднане!
