Пише: Иван Милошевић
Ближи се коначан расплет потоњих избора, односно формирање нове владе и смјена ригидног посљедњег комунистичког система на Балкану. Пошто пратим црногорску политичку сцену скоро 30 година сам тај податак чини ми се као нека научна фантастика, односно звучи невјероватно. Скоро да сам изгубио сваку наду да ћу овоме систему и ДПС-у видјети леђа, али десило се и то, па ма колико звучало невјероватно!
Три коалиције брзих дана треба да отворе карте и договоре се око састава нове владе. Да ли је потребно додати да некадашња опозиција није могла да изабере гори тренутак за смјену ДПС-а. Финансије су у очајном стању, у центру смо пандемије и разних ограничења због ширења вируса, безбједоносна и медијска област, барем ону коју финансира држава, нам је као из 1945. године и свако ко се буде ухватио у сређивање свих тих области има добро да се озноји и презноји док све нас не извуче из дубоког минуса и постави на почетну и позитивну, посебно финансијску, позицију.
Пуно се претходних дана медитирало о томе да нема шанси да се ДФ договори са УРОМ, да нема тога Бога који ће странке различите иделогије склопити у један блок, итд, итд… Колико је све то озбиљно и колико су то биле само празне ДПС пушке доказује и јучерашњи састанак лидера ДФ и Дритана Абазовића. Не знам шта се тамо договорало, али сам сигуран да је договор већ на столу и да на нову власт нећемо пуно чекати.
Позиција три коалиције је потпуно јасна и иза ње стоје јасни изборни резултати. И не треба сада ту неке велике муке да се састави влада и понуди Здравку Кривокапићу. Наравно и он ће имати своје предлоге и не вјерујем да ће они бити толико супростављени полтитичким захтјевима из три коалиције да се не могу прихватити. У посљедње вријеме све се мање помиње и она рогобатна политичка кованица да Срби не би требало да буду тамо гдје неко мисли да не треба да буду, што је уносило доста нереда око нове владе. Уколико ни тога ограничења више нема, онда је све јасно и свако у новој власти треба да добије дио колача који му припада. А сластичар који је одредио какав колач коме припада су грађани који су гласали како су гласали, па свако треба и мора да буде задовољан са оним што има на тањиру.
Једноставније речено, нова власт треба да означи повратак Срба у државу Црну Гору и њихово учешће у доношењу главних одлука. Срби су деценијама били истјерани и са државних маргина и били су означени као непријатељи ове државе и њен основни реметилачки фактор. Томе је дошао крај и Срби, заједно са осталима, треба да Црну Гору поставе на нове ноге са којима ће она корачати са осталим државама на Балкану. Ма колико се некима чинило из бившег режима да ће улазак Срба у власт означити нестанак Црне Горе и њено утапање у београдски великосрпски пројекат, тај догађај само ће бити почетак опоравка ове земље чија је ДПС власт игнорисала захтјеве трећине свога становништва. То је био и главни генератор сукоба и политичке нестабилности у Црној Гори у задњих десетак година.
Када Срби, заједно са осталима , постану дио државног пројекта, а не канцер што упорно и данас тврди бивша власт, Црна Гора ће продисати пуним плућима и бити држава свих оних који у њој живе. И вријеме је да се стави тачка на измишљене наративе да Срби и њихови политичари руше државу коју су стварали и њихови преци. Тек са Србима Црна Гора постаје комплетна и без права на рекламацију и претпостављам да ће то ускоро сви схватити и видјети!
