Мирјана Бобић Мојсиловић: Пепељугине сестре!

Пише: Мирјана Бобић Мојсиловић

Носим ципеле број 41.

Годинама уназад, у шали, и не без извесног уверења, истицала сам да је то ништа у односу на Софију Лорен. Она носи ципеле број 42! То само значи да смо ми, ногате, стабилне жене.

Иза те вицкасте шале, међутим, увек је стајало зрно очаја.

Јер, годинама, које год ципеле да ми се допадну, испостави се да их нема у мом броју.

Много је тешко бити жена, која не може да нађе лепу обућу у свом броју. Сећам се, онда док смо ишли у шопинг у Италију, улазила сам у радњу, и прво бих тражила број 40, а онда би ме љубазне продавачице дискретно послале на мушко одељење, после чега бих понекад, на улици, пустила и коју сузицу очаја и беса.

Јер, за мене нема ципела.

Сада се ствар погоршала са тенис патикама. Женске патике праве се најчешће до броја 40. У мушким, изгледам као Паја Патак. У коју год радњу да уђем, увек ми кажу – ако уопште има броја 41, то се одмах прода. Иначе, ако има великих бројева, то је углавном ортопедска обућа.

Па, ако је тако, није ми јасно зашто не праве веће серије? Зашто су ногате жене осуђене на вечиту шалу – личка нога, а бечка ципела? Осећам се због тога као Пепељугина сестра.

Идеал малог стопала јесте идеал из бајки, тамо пристигао вероватно из култура далеког истока. Тамо, где је жена требало да буде мала, ситна, да скакуће као врабац, и да трагови које оставља за собом буду мали, скоро неприметни.

Много је тешко бити жена, која не може да нађе лепу обућу у свом броју

Али, времена су се променила. Ми смо порасле. Кораци су нам већи и одлучнији. Тако смо створене, да чврсто стојимо, и да грабимо напред. Нове генерације девојака имају већа стопала, и то вероватно није случајно.

Неће ваљда бити да наш проблем са обућом представља наше симболичко заустављање? Или симболичко изување жена које умеју да стоје на својим ногама?

И ми хоћемо лепе ципеле са штиклама, сандалице са каишићима и кристалима, тенис патике које нису широке као кутије за сладолед. Немојте да нас шаљете на Гуливер одељења, јер ми нисмо Гуливери, ни зле Пепељугине сестре.

Ми смо локалне Софије Лорен.

Извор: Блог „То сам ја“

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ПОСЛИЈЕ: Дража и Павле живи, Црна Гора задњи комунистички бастион!

ЕУ СКЕПТИК: Ријека Црнојевића локални центар Европе!

ПОЛИТИЧКА ТРАГИКОМЕДИЈА: Да нема ДПС-а, ваљало би га измислити!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

milosevic1

РАЗЈАШЊАВАЊА: Светозар Милошевић – жртва УДБЕ!

Draza-Mihailovic-767x600-1-1

ДАН КАДА ЈЕ СРПСТВО ПЛАКАЛО: ЗАРОБЉЕН ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ!

c4

МИХАИЛО МИНИЋ О ЛИЈЕВЧА ПОЉУ: Партизани, усташе и Њемци у истом строју против црногорских четника!

Klub-poslanika-DPS-e1698779392216-728x556

РАКОЧЕВИЋ, ВУКОВИЋ, ЕРАКОВИЋ, НИКОЛИЋ ПОДНОСЕ ОСТАВКЕ: Сретан пут, нијесу се узбуђивали када је у њихово вријеме опозиција годинама била ван парламента!

matovic

ТУЖНА СУДБИНА ДОМАЋЕГ ОБРАЗОВАЊА, ВЕСЕЛИН МАТОВИЋ: Ђаци и даље уче по програмима црногорских ултранационалиста!