Пише: Иван Милошевић

Данас је шеф ДПС у пратњи партијске свите обишао Даниловград и испричао добро познате бајке. Отворио је маркет “Волија”, одшетао до предсједника општине, попио кафу и изгледа нешто јаче и најавио обнову хотела “Зета”! Непристојно и до зла Бога безобразно! Па и даниловградске глисте знају да о обнови овога хотела републичка и општинска власт причају деценијама, најмање 20 година и никоме ништа. Пред сваке изборе најави се процват даниловградског туризма, обећају се вјерске и остале туристичке посјете манастирима Острог и Ждребаоник, а када се биралишта затворе у “Зету” се поново уселе пси луталице, слегне се прашина тобож започетих радова и све се остави у том стању наредне четири године. Тако је барем било претходне двије деценије, а не видим разлога зашто тако не би било и након 30. августа. Хотел “Зета” је вјероватно најтрајније и најдуговјечније неиспуњено обећање ДПС-а и скоро је без конкуренције у Црној Гори!

Руина поменутог хотела у претходне двије деценије прелазила је из руку у руку. Куповали су је разни приватници, представљали визије новог здања са једном и кусур звјездица и никоме ништа. Падали су пројекти, власници су продавали у бесцијење оно што су само прије који мјесец или годину купили, локална управа је кукала на власт, а републичке службе су оптуживали општинаре и све тако редом и годином за годином. И сада дође Мило са свитом и каже да се данас окреће нови лист, нова будућност, нови хотел и нови живот! Ко му вјерује стварно мора да има подебље Мигове коверте у џепу или су му сиве ћелије нешто превише успорене, па не спајају како треба електромагнетне и остале таласе у глави!

Доћи у Даниловград и обећати брда и долине је такав шамар обичним грађанима од којег морају таман четири године да се опорављају. Па и зетске пастрмке знају да је у Бјелопавлићима преко 10.000 хектара обрадивог земљишта, а већ 30 година обрађује се само 500 хектара! Даниловград у ери “Одлучно за Цг” нема сопствену канализацију, него се све фекалије из овога града уливају се директно у Зету! Даниловград је општина у којој се до брдских села и дан данас долази тешком муком, а прелијепа излетишта на Пониквици и Вукотици за локалну власт као и да не постоје! Има тога и још, али ово је довољно да се неко у овом граду, а посебно шеф ДПС-а, застиди што прича небулозе о развоју овога краја. Па, локална управа је и даље на терету Егализационог фонда и да нема помоћи државе у општинским канцеларијама би била права пустош! О бившим привредним гигантима у овом граду и Спужу и да не говоримо. Све је то пропало и урасло у коров, али зато је ту сјај “Волија” и шефа ДПС-а! Хоће ли они засјенити суноврат овога краја зависи од грама или килограма мозга. Надам се да је све више оних којима мозак постаје поузданији свједок стварности од онога што о њој прича ДПС и њен шеф! 

ПС. Прије више од пет година у “Дану” сам написао текст о хотелу “Зета”. Мислим да је актуелан и данас:

ДАНИ­ЛОВ­ГРАД – Пред­став­ни­ци ло­кал­не упра­ве у Да­ни­лов­гра­ду још у ок­то­бру 2013. го­ди­не са­оп­шти­ли су да је хо­тел „Зе­та“ по дру­ги пут про­дат и то аме­рич­ком би­зни­сме­ну на­шег по­ри­је­кла, Ми­ло­ра­ду Скро­ба­но­ви­ћу. Ипак од ре­но­ви­ра­ња овог објек­та за­сад ни­шта не­ма. Обје­кат хо­те­ла „Зе­та” већ го­ди­на­ма нај­ве­ће је ру­гло гра­да, а из Оп­шти­не већ ду­же не са­оп­шта­ва­ју шта је са но­вим вла­сни­ком и ка­кве су ње­го­ве иде­је о об­но­ви хо­те­ла. Од ку­по­ви­не у јав­но­сти се ни­је огла­ша­вао ни Скро­ба­но­вић. Ко­ли­ко је по­зна­то, он од ок­то­бра 2013. го­ди­не ни­је до­ла­зио у Да­ни­лов­град, а мејл ко­ји је „Дан“ не­дав­но по­слао на ње­го­ву адре­су још је без од­го­во­ра.
А при­је ско­ро дви­је го­ди­не пред­став­ни­ци ло­кал­не упра­ве су одр­жа­ли са­ста­нак ужег ко­ле­ги­ју­ма и на­ја­ви­ли об­но­ву хо­те­ла. Та­да су Бра­ни­слав Ђу­ра­но­вић, пред­сјед­ник Оп­шти­не, Зо­ран Бо­шко­вић и Ви­до­је Па­ви­ће­вић, пот­пред­сјед­ни­ци, и др Ми­о­драг Ђу­ро­вић, пред­сјед­ник СО, ис­та­кли да оче­ку­ју да но­ви вла­сник што при­је ре­но­ви­ра овај обје­кат ко­ји је већ го­ди­на­ма нај­ве­ћа ру­и­на и цр­на ур­ба­ни­стич­ка тач­ка ово­га кра­ја.
-Ло­кал­на упра­ва ни­је има­ла ути­цај на про­да­ју хо­те­ла, али је прет­ход­них го­ди­на пред­у­зи­ма­ла што је мо­гла ка­ко би се ова згра­да об­но­ви­ла и отво­ри­ла вра­та за ту­ри­сте- ис­та­кли су та­да чел­ни­ци оп­шти­не , не скри­ва­ју­ћи за­до­вољ­ство што ће ко­нач­но и тај ви­ше­де­це­ниј­ски про­блем би­ти ри­је­шен.
Под­сје­ти­ће­мо да је хо­тел за­тво­рен још 2005. го­ди­не, али не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је је при­ва­ти­зо­ван и ње­гов вла­сник је по­стао Го­ран Ка­ле­зић, вла­сник ПП „Ја­стреб“. Ме­ђу­тим, у Ка­ле­зи­ће­во пред­у­зе­ће уве­ден је сте­чај, а сте­чај­не су­ди­је Ве­се­лин Ву­јо­ше­вић и Ми­лан Гу­бе­ри­нић вр­ло бр­зо успје­ли су да на­ђу но­вог куп­ца.
„Зе­та“ је по­диг­ну­та 1976. го­ди­не и ра­ди­ла је до 2005. го­ди­не. Ге­не­ра­ци­је из ше­зде­сет и не­ке до­бро се сје­ћа­ју овог хо­те­ла за ко­ји се зна­ло и ван гра­ни­ца Да­ни­лов­гра­да, па и Цр­не Го­ре.
Пред­став­ни­ци ло­кал­не упра­ве већ го­ди­на­ма уна­зад су на­ја­вљи­ва­ли ње­го­ву об­но­ву, али прет­ход­них се­дам го­ди­на од то­га ни­је би­ло ни­шта. „Зе­та“ је све то ври­је­ме би­ла на­пу­ште­на и за­пу­ште­на, оста­вље­на на ми­лост и не­ми­лост (не)вре­ме­на и за са­да је ве­ћи­ном скло­ни­ште за бес­кућ­ни­ке и псе лу­та­ли­це. „Зе­та“ је је­дан од ри­јет­ких при­мје­ра гдје су и ов­да­шњи вла­сто­др­шци ис­ти­ца­ли да је сра­мо­та да тај обје­кат бу­де у да­на­шњем ста­њу.
У да­ни­лов­град­ском Од­бо­ру По­кре­та за про­мје­не ка­жу да их не чу­ди што од ли­је­пих обе­ћа­ња од но­ве „Зе­те“ не­ма ни­шта. Че­до­мир Ђу­ро­вић, шеф од­бор­нич­ког клу­ба ПзП-а, ка­же да не вје­ру­ју ни­ка­квим ин­фор­ма­ци­ја­ма из оп­штин­ских ка­би­не­та, па ни о они­ма о хо­те­лу.
-Шта све ни­је­су обе­ћа­ва­ли прет­ход­них го­ди­на, па ни­је­су ни­шта ура­ди­ли. Због че­га би и та по­то­ња ви­јест об­ра­до­ва­ла би­ло ко­га, ка­да су они мно­го то­га че­га су се до­та­кли упро­па­сти­ли. У ври­је­ме свог рад­ног ви­је­ка био сам ди­рек­тор пред­у­зе­ћа под чи­јим кро­вом је ра­дио хо­тел и до­бро ми је по­зна­та при­ча о ње­му. Об­ра­до­вао бих се уко­ли­ко до­ђе до об­но­ве тог објек­та на ко­ји смо не­ка­да сви би­ли по­но­сни, али због ка­рак­те­ра ло­кал­не вла­сти те­шко ми је да у то по­вје­ру­јем – ка­же Ђу­ро­вић.