Највећи исламски празник Курбан бајрам почеће данас, а славиће се четири дана. Празник се зове Курбан бајрам јер се на тај дан приноси жртва – курбан (овца или говече), што значи приближавање богу приближавањем људима. Приношење жртве значајан је дио хаџа.
Тај обред обављају сви који за то имају могућности. Обичај је да се месо од курбана дијели сиротињи, комшијама и родбини. Курбан бајрам се назива и хаџијски зато што се тога дана завршава главно годишње ходочашће Кабе у Меки.
Хаџ је једна од пет главних вјерских обавеза за пунољетне припаднике исламске вјере, уколико они могу финансирати трошкове ходочашћа, а да не доведу у питање опстанак и нормалан живот породице. Хаџилук се не сматра само испуњавањем божје заповијести него и доказом једнакости свих припадника исламске вјере пред Алахом, а циљ му је и потврда јединства и солидарности исламског свијета.
Сви муслимански вјерски празници рачунају се по мјесечевој, а не по сунчевој години, а Курбан бајрам „пада“ два мјесеца и десет дана послије Рамазанског Бајрама.
Мешихат Исламске заједнице (ИЗ) у Црној Гори одлучио је да се бајрам намаз неће клањати у вјерским објектима, због погоршане епидемиолошке ситуације у држави. Мешихат је свим припадницима ислама пожелио сретне бајрамске благдане.
