Пише: Иван Милошевић
Ових дана захуктавају се ставови опозиције око изласка или неизласка на наредне изборе. Из замрзнутог стања реинкарнирала је и бивша група “Одупри се” и колико сам примјетио на друштвеним мрежама они се највише позивају на чланове у потписаном “Споразума о будућности” гдје се опозиција обавезује да не излази на изборе у организацији ДПС-а. Колико сам прочитао већина странака, осим ДФ-а и неких мањих српских странака и Драгињиног СДП-а, слажу се да у оваквим условима изборе треба бојковати, јер не постоје основни услови за њихово одржавање. За ово задње није се тешко усагласити, јер задњих 30 година није било нормалних предизборних услова и закона и у том погледу ништа се није ни данас промијенило. Штавише, постало је још горе него раније!
Међутим, да ли у оваквим условима, и то не само изборним, Срби у Црној Гори смију да не изађу на изборе? Срби у Црној Гори данас су вјероватно у најтежој ситуацији у задњих 30 година. Мислим да актуелна власт перфидно и нашминкано гради нови Голи Оток за Србе, гдје они треба да ревидирају своје ставове, односно да прихвате да нијесу Срби, постану лојални грађани једног антисрпског режима и да добровољно предају све оно што им је још преостало након ових 30 година под ДПС-ом. То се већином односи на цркву, јер све остало власт је Србима већ узела, од језика, до права на запошљавање и достојанственог живота. Није тешко претпоставити да би преименовање имена цркве или било каква промјена постојећег статуса Митрополије црногорско приморске била погубна за Србе и значило би њихов дефинитиван политички и духовни пораз! Чини ми се да не претјерујем када кажем да су тренутно Срби у Црној Гори пред хамлетовском дилемом бити или не бити, а њихови политички и остали представници то морају да имају на памети.
Таква хамлетовска времена траже озбиљне људе да одговоре на поменуту дилему, јер Срби више немају простор за неке маневре, притиснути су уза зид и из те позиције не преостаје им ништа друго него да се бране. И мислим да из такве позиције Срби треба да изађу на изборе! Односно ништа им друго не преостаје, јер у супротном прећутно ће пристати да се новоиделошки и новоцрногорски појекат њихове асимилације настави несмањеном жестином. Са том разликом, уколико бојкотују изборе, да у републичком парламенту неће имати никога ко ће указати на злоћудне намјере власти и отворено говорити о њима! Србима је тренутно остало још само да причају и понављају своју причу и да очекују да се барем постојећи демографски проценат не смањи, што би у оваквим условима био велики српски успјех. А та прича није могућа без и ван парламента!
Наравно, уколико Срби треба да изађу на изборе, не треба да то раде стихијски и са паролом да ће лако, јер иза њих стоји импозантна бројка грађана са недавних литија. Мислим да добар дио грађана који су масовно протестовали против закона о вјери неће по инерцији гласати за српске странке, већ до њих мора на јасан и демократски начин доћи јасна српска порука шта Срби да раде послије избора и каква је њихова будућност уколико гласају за српске странке. Уколико све остане само на томе да једна група људи уђе у парламент и свој опозициони ангажман дефинише само као причу, која је неопходна, али не и довољна да Срби живе као људи у Црној Гори, може се десити да се енергија са литија преко ноћи проспе и изненади све нас. Да се то не би десило треба јасно рећи шта Срби треба да раде након избора, односно да треба формирати савезе српских општина, направити можда и српску банку, обезбједити новац за подршку привредних српских пројеката и у њима отворити нова радна мјеста за Србе! Тек када се то дефинише мислим да онда српске странке могу рачунати на српске гласове који мангупи из ДПС-а неће моћи да преведу на своју страну или да их негдје сакрију! Уколико се јасно дефинишу ти програми онда би политички савез српских странака ( ДФ, СНП, Демократе, Уједињена ЦГ) требало јединствено да наступи на изборима и мобилише већину грађана који су протеклих мјесеци на литијама јасно рекли да не миришу ДПС, да им је њихове власти преко главе и да ће мало тога бити боље у Црној Гори уколико они што прије не оду из државних и осталих фотеља!
Срби не треба да се много обазиру на ове такозване грађанисте, било да они долазе из странака или неких група, јер њима је лако да се залажу за бојкот. Они српске муке са овом влашћу не доживљају као своје, напротив, неки од њих би у антисрпској пропаганди били и гори од ДПС-а и радо би пристали да у неком могућем бојкоту на још дубље дно од овога данашњег поред себе, повуку и Србе.
За Србе су дошла озбиљна времена у Црној Гори и мислим да више немамо право на грешку. Грешке у озбиљним временима могу да буду фаталне и да се потом дуже не могу исправити. Мислим да би једна таква фатална грешка био бојкот избора!
Наравно, изнијети став је мој лични трактат о српској судбини у Црној Гори. Иза њега не стоји нико до мене, нити сам га ја са било киме разрађивао. Као и свака лична импресија и ова не мора да буде тачна, али бих волио да видим и прочитам неке друге. Нажалост, нешто их не видим или можда не знам гдје да их тражим!
