Извршни директор компаније “13. јул – Плантаже” Верица Мараш каже да је њена плата била промјенљива и зависила од резултата компаније, а они су, како додаје, увијек били импозантни. Не спори да је њена зарада велика, посебно, како наводи, у постојећим условима, али ипак истиче да висину примања није она одређивала. Каже и да њена плата, колика год била, није никада скривана. Она је поручила и да “Плантаже” “јесу и биће понос Црне Горе”.

-Истичем да су резултати постигнути у мом првом мандату по свим показатељима били најуспјешнији, каже она.

Одбор директора компаније 13. јул Плантаже одлучио је да смањи зараду извршне директорице Верице Мараш за 2020. годину са 8 на 4 просјечне мјесечне зараде у компанији.

Мараш је у изјави за медије одговорила на бројне критике дијела јавности, као и на изјаве Драгиње Вуксановић-Станковић.

–Током посљедњих неколико година, критике које се упућују компанији имају форму која не сакрива агресивност према мени и према појединцима из Одбора директора и менаџмента, али маскира непријатељство према ономе што је компанија била, јесте и биће – велики црногорски пословни систем, понос наших грађана и понос наше државе, поручила је Мараш.

Каже да се зараде у компанији утврђују у складу са важећим актима, које доноси Одбор директора.

–Критичарима је познато да држава Црна Гора има већину чланова у Одбору директора, док мањину чланова чине представници приватних инвеститора, који су свакако позвани да учествују у раду органа корпоративног управљања сразмјерно свом учешћу у укупном компанијском капиталу, наводи Мараш.

Она истиче и да се осим на сједницама Одбора директора, извјештаји о пословању компаније, који између осталог садрже податке о зарадама руководилаца, разматрају и на Скупштини акционара.

–У складу са наведеним, истичем да ни моја зарада, колика год она била, није никада скривана, нити је то смијела бити. Она је увијек била утврђена, обрачуната и исплаћена у складу са свим важећим прописима и Менаџерским уговором са представницима власника, а поред тога и јавно објављена, а признајем и неријетко главна тема многих јавних и полу јавних расправа и спекулација. Не спорећи да је моја зарада велика, посебно у постојећим црногорским условима, ипак истичем и понављам да њену висину нијесам ја одређивала, нити је мјеродавна била било чија воља или самовоља, већ је иста утврђена од стране власника, односно надлежних компанијских органа у складу са важећим правним прописима, устаљеном компанијском праксом (утврђеном још од 1993.године), а све у зависности од постављених компанијских циљева и остварених пословних резултата, поручује Мараш.