Пише: Иван Милошевић
Читам бројне критике никшићких аплауза на дочеку Мила Ђукановића и објашњења да је то скандалозно и да многима није јасно зашто медицинске сестре аплаудирају некоме ко их је довео до просјачког штапа и чија је странка глат одбила да се усвоји повећање њихових плата. Насупрот њима, потпуно разумијем одушевљење десетак медицинских сестара и не сматрам да је то нешто скандалозно. Напротив, оне су се понашале потпуно нормално и у складу са својим политичко-емотивним профилом и чак се суздржавале да покажу и нешто више!
Мислим да у свакој државној институцији постоји једна група људи, посебно дама, које су спремне да подрже Ђукановића, па да им се то и забрани и прогласи велеиздајом. За њих је Ђукановић не само политички идол, него и шармантан мушкарац, отац нације, врховни свезнадар и њих у посебну емотивну ситуацију доводи сваки корак предсједника, а о погледима и да не говоримо. Мислим да групу медицинских сестара из Никшића нико није присиљавао да грију дланове, већ су се оне саме пријавиле да дочекају лидера ДПС-а као свога најрођенијега. И то не раде извјештачено, него потпуно природно, јер Мило је за њих члан породице, скривени и тајни домаћин, универзални заштитник и објекат њихове страсти. Нека ми дио жена не замјери, али мислим да нико тако као оне не обожавају Ђукановића и спремне су да му унапријед све опросте. Мислим да су оне чак спремне и да се жртвују за њега и чуди ме да су му у Никшићу само аплаудирале. Очекивао сам да ће донијети нешто највредније из кућа и да ће му на улазу у Дом здравља све то поклонити. Нека ОН има, а оне немају! За њих је то потпуно природно и нешто најнормалније на свијету!
https://www.facebook.com/desnarukaAmfilohija/videos/1379902985544589/
Да дођем до тог закључка помогле су ми неке промоције ДПС-а које сам као новинар пратио уназад двадесетак година. Колико сам само пута на ти скуповима сретао жене које нијесам могао да препознам иако их сваки дан гледам и дружим се са њима. Дешавало ми се да заборавим на новинарску обавезу да испратим промоцију, јер су ме више од учесника фасцинирале те жене и њихова физичка и емотивна промјена. У обичном животу добре супруге, одважне мајке и ваљани пријатељи, претварали су се у ватрене присталице првог човјека ДПС-а и читава њихова емотивна личност на тим скуповима проговорила је из неких карактерних дубина, које ни оне нијесу биле свјесне да носе у себи. Колико сам само пута на тим скуповима сретао мужеве који су и сами били у чуду, јер нијесу могли да препознају свога брачног друга. За тих пар сати оне су неким чудом и мистиком шефа ДПС-а, одбјегле и од сопствених породица и предале се његовом шарму и вјештини завођења. Склон сам да закључим да је доста присталица ДПС-а и даље вјеран тој странци баш због својих жена. Од њих не смију ни да помисле да промијене партијски дрес, јер добро знају шта бих у том случају чекало и очекивало међу четири зида!
Одох предалеко, али мислим да је женска фасцинација ликом и дјелом Мила Ђукановића посебан психолошки феномен и надам се да ће се неко позабавити том појавом и мислим да није досадна за истраживање.
И због тога, не љутите се и не питајте се зашто су никшићке сестре аплаудирале лриликом доласка Мила у њихову установу. Мене је само изненадило што су биле толико уздржљиве и што су контролисале емоције. Очекивао сам не да му аплаудирају, него да му скоче у крило, шкљоцну неколико селфија, пољубе и шапну на уво да ће увијек гласати за њега и да мирно спава, јер оне не вјерују да је ОН оно што други о њему кажу. ОНЕ добро знају ко је ОН, а богами и ОН зна ко су ОНЕ!
