Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поздравља спремност Русије да именује свог изасланика за преговоре Београда и Приштине. Ову иницијативу је пре неки дан изнео руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко.
То је и разумљиво имајући у виду да је Русија главни стожер у одбрани Косова и Метохије као дела Републике Србије што се показало и приликом настојања сепаратистичких власти из Приштине да постану део Интерпола и Унеска и где их је у томе спречило само несебично ангажовање Руске Федерације. Улога Русије у повлачењу признања самопроглашене републике Косова је сигурно већа и од улоге самог Београда јер је значај руске државе у свету пуно већи него утицај Србије.
Председник Руске Федерација Владимир Путин, када је у питању Србија, константно понавља да ће Русија увек тежити да решење статуса Косова и Метохије буде у складу са Резолуцијом 1244 СБ.
Једноставно, ако специјалне изасланике за преговоре Београда и Приштине имају право да делегирају ЕУ и САД које су већ признале независно Косово ваљда је у интересу Србије да предложи и подржи и да Русија која брани Косово и Метохију има специјалног представника за преговоре.
Уосталом, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је током преговора 2006-2008. године поред представника ЕУ Волфганга Ишингера, Сједињених Америчких Држава Френка Визнера, представник Руске Федерације био управо садашњи амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко. Он је именован од стране руске државе на захтев ондашњих власти у Београду.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ није сигуран да ће Александар Вучић имати храбрости да прихвати да и представник Руске Федерације учествује у преговорима као што је то тада урадила ондашња „досовска“ власт.
Без обзира што руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко, упркос захтевима Срба са Косова и Метохије, не жели да их прими, ипак је у интересу српске државе да и Руси имају свог представника у преговарачком тиму. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ зна да је Александар Вучић „миљеник“ садашње руске дипломатије, па из разлога да се „миљеник“ не би наљутио руске дипломате не желе да се сретну са онима који су Вучићеви политички противници.
Али што се „миљеника“ тиче у економском смислу, он много више сарађује са Западом и Кином него са Руском Федерацијом. Бор и Железару Смедерево су узели Кинези, аеродром Никола Тесла и метро у Београду Французи, Моравски коридор и Комерцијалну банку Американци. Руси не могу да купе чак ни фабрику жвакаћих гума. А за време, како то Вучић воли да каже „досовске“ власти, Руској Федерације је за не мале паре продата Нафтна индустрија Србије. Чак и кад је у питању куповина наоружања Александар Вучић држи равнотежу између Истока и Запада. Од Руса набавља авионе и хеликоптере од којих неки стижу и на поклон а од Ербаса најновије хеликоптере. Од Руса купује Панцире а од Израела ће беспилотне летелице.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је због овакве дипломатске и политичке оријентације Руске Федерације забринут за судбину будућих односа Србије и Русије. Ова констатација проистиче пре свега на примеру Мила Ђукановића, када је руска дипломатија у сваком сегменту подржавала црногорског диктатора па чак и у одвајању Црне Горе од Србије. Да би данас Црна Гора на челу са истим Милом Ђукановићем увела санкције Русији и постала чланица НАТО-а.
Извор: Стање ствари
