Пише: Ирена Чејовић
“Алтернативна умјетничка сцена је у застоју, што је јако чудно, с обзиром на степен развијености алтернативе прије 30 и више година. Недостаје енергије и самопоуздања за одступање од једноумља, јер млади теже да буду на државним јаслама”. Тако у разговору оцјењује филмски редитељ Бранко Балетић, који као велики проблем наводи и централизовани начин финансирања градских културних институција, као и опредјељивање финансијске помоћи ауторима независних пројеката.
–Невјероватно је да културне установе као што су Градско позориште и КИЦ ‘Будо Томовић’ немају свој рачун. За одвијање било које дјелатности треба послати допис сектору финансија Главног града, па чекати одобрење, чак и када је у питању основни потрошни материјал, а да не говоримо о другим стварима. То је и био један од разлога зашто сам напустио мјесто директора КИЦ-а, након четири године, каже Балетић.
Но, и поред отежавајућих друштвено-политичких фактора, Балетић указује на то да су млади умјетници, ипак, најодговорнији за енергетски ”тајм оут” и недостатак смјелости за наступе ван уобичајених токова.
-Многи наши млади, јако талентовани глумци, када заврше академију не покушавају да се изборе – играјући по трговима, већ једноставно чекају позив за ангажман у ЦНП- у или у Градском позоришту. Не морате чак ни завршити умјетничку школу да бисте се бавили неким видом алтернативне умјетности, али морате имати ту покретачку енергију. Највећа одговорност на младима је да свој бунт преточе у креацију, наглашава Балетић.
Најсвјетлији примјер на црногорској алтернативној умјетничкој сцени је мултимедијална организација са Цетиња “Тхе боокс оф књиге“. Од почетка деведесетих до данас, они у континуитету стварају, његујући, како сами кажу, аполитично – хумористички дух, критичко мишљење и независност у раду. Њихов 30-годишњи “стаж” обиљежиле су бројне ТВ и радио емисије, музичке нумере, рекламе за пројекте, а играним филмом “Случајеви правде” стекли су популарност и у региону. Најскорије остварење ‘Буксоваца’ је серија “Сви ћемо се једног дана копат у Европу”.
И у филму и у серији запажене улоге има некадашњи фронтмен групе “Мозак елиминатор“ Сејдо Алијај, а све је доступно на њиховом yоутубе каналу.
-Ако неко преслуша све наше радио емисије, може закључити да се ради о једној те истој емисији, јер се годинама ништа не мијења, знају често да кажу у својој емисији на радију Антена М, алудирајући на колотечину црногорске друштвено- политичке свакодневице.
Ипак, захваљујући појединим креативним иницијативама, назире се излазак из скоро хипнотишуће стварности којом доминирају политичке чарке и превирања, којима је подређен живот обичног човјека.
Алтернативна позоришна сцена доживјела је посебно освјежење прије двије године извођењем представе “Собе” у независној продукцији театра “Празан простор”, који је, уз подршку студената, основао редитељ и професор Петар Пејаковић.
Овај позоришни комад, рађен по тексту Илије Ђуровића и у режији Мирка Радоњића, прича је о одрастању младића из подгоричког предграђа, али и “ода Подгорици и постављена на маргину”. Прошле године ’Собе’ су биле дио селекције обновљеног ФИАТ-а, а изведена је и у оквиру Бијенала црногорског театра.
-Представа је привукла публику жељну свјежег позоришног израза. Од премијере у септембру 2018. године до данас имала је 15 извођења. Још важније, представа се игра у приземљу куће у ул. Сава Лубарде у Старој Вароши, гдје НВО Празан простор функционише као подстанар. Тако је Подгорица добила један алтернативни театарски простор, какав му је већ дуго био потребан, каже редитељ Мирко Радоњић.
Говорећи о изазовима независне позоришне продукције, гдје ствари диктира новац, просторни капацитети и техникалије, млади редитељ посебно се фокусира на учеснике алтернативних пројеката, од чије визије и мисије у бити све зависи. Будућност алтернативног театра, сматра он, и даље је крајње неизвјесна, јер смо “опет на почетку, умјесто да пратимо континуитет”.
–Иронично или не, испада да је Титоград 80-их година прошлог вијека био више у жижи збивања и пратио актуелне позоришне трендове од данашње Подгорице. Наћи сараднике који су вољни да се врате у нулту брзину, да зауставимо мало тренутак и у њему се суочимо са собом и сопственим недовољностима, како бисмо адекватно одговорили на питања која актуелни друштвени тренутак од нас тражи, а упркос потешкоћама које са собом носи опстанак у свијету либералног капитализма, највећи је изазов. Стога позивам све позоришне ствараоце којима се чини да се њихова визија поклапа са нашом, да нам се обрате: ‘Празан простор’ је спреман да пуним капацитетима стане иза сваке смислене идеје, поручује Радоњић.
Одајући признање утемељивачима алтернативног театарског израза у Црној Гори, редитељима Слободану Милатовићу и Живку Николићу, публициста и уредник некадашњег радија Фрее Монтенегро Мишко Ђукић подсјећа на то да је екипа окупљена око представа ‘Годо је доша’, ‘Хајде да се играмо апсурда’ и других наставила причу позоришних екперимената у тадашњем Титограду.
-Данас популарна телевизијска серија ‘Ђекна’ била је једна од представа у ДОДЕСТ- у (Драмски омладине – драмска екпериментална сцена Титоград), сцени на којој је, захваљујући редитељу Слободану Милатовићу, утемељен алтернативни позоршни израз у Црној Гори Захваљујући Милатовићу, касних осамдесетих, улице градова биле су преплављене гостима ФИАТ- а, умјетницима са разних страна свијета, сјећа се Ђукић.
Ђукић подсјећа и на зачетнике панка – ,,скупину коју нико није схватао озбиљно“ – Шурде. Много година касније, каже он, испоставило се да је њихов филм „Последње циквање“ био испред времена. Такође, истиче и рад групе „Мозак елиминатор“ и албум „Покрет отпора“ са пјесмама: „Мафијаш“, „Добар дан чика Слобо“, „Барикаде“, „Моја мала стјуардеса“ и друге.
Коментаришући тренутну алтернативну умјетничку сцену, Ђукић не скрива незадовољство.
–Данашња сцена је живи креч. То су само разбацани фрагменти слике која се не мијења. Сва је прилика да је многе прогутала црна рупа, јер су се продали – 90 одсто културно умјетничке сцене је дио бесмисла о којем не желим да свједочим, каже Ђукић.
Ипак стижу и неке добре вијести за младе алтернативце. Овога пута ријеч је о музичарима.
НВО “Стиви мусиц” је представила, крајем јанура, пројекат “Јачање алтернативне културне сцене кроз подстицање слободног изражавања независних умјетника”. Ријеч је о пројекту који има за циљ да умјетнике из андерграунда представи широј јавности, пружајући им подршку какву заслужују.
–Мисија НВО Стиви мусиц је афирмација младих аутора музике кроз наш студио, али и свих других алтернативних ствараоца. Планирамо да оформимо и издавачку кућу. Има јако пуно бендова, што нас радује. Међутим, вјечити проблем алтернативе је лоша медијска заступљеност. Ту је предност дата једном уском кругу, једних те истих, а подршку треба дати свима једнако. Својим активностима утицаћемо на медије да дају више простора домаћим ауторима. У том циљу, организоваћемо и панел дискусију са члановима алтернативних бендова, како би дефинисали даље конкретне активности, каже за ПЦНЕН Иван Ивановић из те НВО.
Ивановић је такође музичар, мултиинструменталиста и дипл. инг. звука, који се први пут на алтернативној сцени појавио са бендом ВИС ‘Горење’. Данас је бубњар џез састава МП-трио, а свира и гитару у ауторским бендовима Бубњиви & Пси.
Он је позвао све заинтересоване да се пријаве за централни догађај “Опен миц“ /отворени микрофон, 21. априла у КИЦ-у на сцени ДОДЕСТ-а.
-Највише би нас радовало да се пријаве средњошколци са својим пјесмама. Да их одсвирају, отпјевају, рецитују, било шта. Током централног догађаја ‘Опен миц’, биће постављена бина са инструментима, за младе који немају простора за свирке. Позивам све да се на вријеме пријаве, јер ћемо вршити селекцију. Догађај ће показати колико су млади спремни и заинтересовани да се покрену и стварно нешто ураде. То је тест за све нас, каже Ивановић.
Извор: ПЦНН
