Мудролије Александра Богдановића, министра културе, у неким нормалним временима биле би савршен сценарио за неку комедију, али у овим нашим конфузним годинама, оне злослутно откривају праву намјеру познатог закона и оних који су га усвојили. А то је да отму цркве и да о њима брину као о културним добрима, наслијеђу и баштини.
Богдановић због тога о Митрополији црногорско приморској прича као о „држаоцу“ цркава који не зна да брине о њима, него их штавише уништава. Због тога је ту његова Влада која ће све то да поправи, која је већ за то обезбједила паре у буџету, како би вриједно „културно добро, наслијеђе и баштину“ предало сљедећим генетрацијама. Уколико ово није потврда најгорих сумњи Митрополије и на десетине хиљада вјерника да је овај режим намјерио да отима храмове онда не знам што је. Овај Богдановић вјероватно припада оном дјелу министара Душка Марковића који плијени својом „бистрином“, па не умије праве намјере ДПС-а да сакрије и увије у обланде, као што то ради Марковић и мало ментално поткованији поједини његови сарадници. Срећом има подоста и оних који нијесу баш нешто ментално јаки, попут овог Богдановића, што је додатни разлог да Митрополија и на десетине хиљада вјерника који ових дана протестују због накарадног ДПС прописа, наставе да се боре против овог режима и његове намјере.
Само да поменем да је третирање цркава као културних добара, баштине и наслијеђе прошлости, класичан неокомунистички, атеистички и богоборачки угао гледања на религију, по којој је она опијум за народ. Даљу разраду те тезе не заслужује персона о којој говоримо у овом тексту, јер очигледно да о недостацима те тезе са њиме нема шта да причамо. Можемо само жалосно да утврдимо да је данас на челу министарства културе човјек који не разумије културу, или не барем ону која припада религиозном погледу на свијету.
–Посебну драгоцјеност црногорске баштине чини сакрално насљеђе који представља јединствен траг богатства, израза и прожимања бројних култура на овим протсорима. Управо зато морамо имати посебно одговоран и посвећен однос према очувању аутентентичности и интегритета тог дијела црногорске баштине. Држава је до данас настојала да до највеће мјере улаже у заштиту баштине која је у њеном посједу, казао је Богдановић.
Министар је истакао да су улагања државе све већа, али да има и другачијих примјера.
-Садашњи држаоци не само да нијесу очували цркве као драгоцјеност нашег насљеђа, већ су директни чињењем правили недопустива оштећења. Неприхватљиво је са конзерваторског, али и културолошког аспекта, девастирати сакралне објекте пробијањем отвора на фрескама светаца како би се обезбиједили физички отвори за инталације, као што је то рађено, на примјер, у манастиру у Пљевљима. Недопустиво је и обијање оригиналне штукатуре како би се направио простор за смјештај унутрашњег мобилијара, поручио је Богдановић.
Министар је казао да таквих примјера има на претек и да Влада у томе не види ни псовећен и одговоран однос вјерске заједнице према њеним светињама и тврдњи о савјесном газдовању.
„Закон о слободни вјероспосвијести гарантује нам обезбјеђује сасвим дручији третман ових и сличних објеката“, поручио је он.
Додао је да су обезбијеђена значна буџетска средства, што је гарант да ће Црна Гора штитити сакралну баштину.
