Црна Гора је богатија за још један часопис. Ових дана из штампе треба да изађе први број часописа „Брђанска земља“, образника за историју, културу, вјеру и умјетност Бјелопавлића и Брда. Часопис „Брђанска земља” основали су чланови и људи окупљени око Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“. Главни уредник часописа је проф. др Борис Б. Брајовић, а редакцију чине: Милорад Дуди Кадић, Милан Стојовић, Здравко Гавриловић, Перо Радоњић, Данило Јовановић, Миљан Станишић, проф. др Светислав Поповић, проф. др Горан Радоњић, мр Жељко Вујадиновић и Станко Јовановић.

– Часопис је основан са идејом да се да глас и јавност онима без гласа, да се вреднују животи, приче, догађаји, да се друштвена сјећања и Брђана и Бјелопавлића, која су и вишеслојна и преклапајућа са другима изнесу на свјетло и да се обнови памћење јер историјска свијест одређује шта јесте и чему свака поједина заједница, племе, народ може да тежи. Два концепта прожимају све овакве културно-публицистичке подухвате какав намјерава да буде часопис „Брђанска земља” а то су идентитет и памћење – наводи се из уредништва.

Како додају, проблем је и како открити све различите слојеве идентитета и сјећања у једној заједници каква су Брда и Бјелопавлићи. Јер, у Црној Гори је мање од 150 година државног живота, само вијек и по са „националним” границама у којима су се утопила Брда послије побједе у биткама на Мартинићима и Крусима.

У првом броју часопис ће бити подијељен на неколико одјељака – рубрика. Тако ће се у првој рубрици „Историја” моћи читати текстови о родоначелнику Бјелопавлића – Бијелом Павлу, историји Бјелопавлића у средњем вијеку, као и периоду од 16. до позног 17. вијека, те односима Бјелопавлића и Његошеве Црне Горе, као и Бјелопавлићима у Италији у 15. вијеку. Рубрика „Брдска читанка” доноси низ занимљивих текстова о мање или више познатим историјским догађајима и личностима овог краја, најављујући и рубрику „Значајни Брђани” која доноси текстове о др Николи Шкеровићу и др Димитрију Ђуровићу. Ту су и рубрике – „Брдски олтар” – посвећена духовном животу и сакралним споменицима, „Разговори”, „Атлетизам”, „Архитектура”. Рубрика „Сјећања” доноси текстове о академику Зорану Лакићу и пјеснику Ранку Јововићу. Слиједе још рубрике „Умјетност” и „Традиција”.

– У историјским одредницама стоји да су Брда „припојена” Црној Гори за вријеме Светог Петра Цетињског. Ово маркирање Брда у ријечи „припојено” кондезује у себи и потпуно одсуство самог појма Брда и Брђанин у каснијим културолошким и историјским истраживањима и у Црној Гори али и другђе. Брда и Брђанин су нестали а да нико није ни глас пустио за њима нити их тражио. Брда нијесу проистекла из Црне Горе већ је и из Брда проистекла Црна Гора – наводи уредништво, између осталог, истичући да се појам Брда и Брђана не може само уско посматрати у оквирима једне племенске скупине и истоимене територијалне одреднице. Покушаће зато текстовима и прилозима у часопису дати и одговоре на питања као – шта су то Брда и ко су Брђани; како су Брда постојала и дефинисана прије него што је постала Црна Гора „национална држава”; и сличним.

Наводе да се наслањају на лист „Брђанин”, чији је први и једини број изашао 11. фебруара 1926. године у Даниловграду, чији је оснивач и власник био др Илија Ђ. Бошковић. Ликовно рјешење и прелом Часописа урадио Никола Кадовић.

извор; волим даниловград