Пише: Иван Милошевић
Волио бих да вјерујем „Побједи“ када јутрос на насловној страни тврди да су четници и партизани изједначени у погледу подршке грађана, али као што и увијек ради тај дневни лист – истина је нешто другачија! Позитивна оцјена о четницима у Црној Гори је на далеко нижој лествици од подршке партизанима и чак је неупоредива. За ове друге поред Монтенегрина су и све националне мањине, али и натполовичан број Срба, па не знам шта је разлог забринутости „Побједе“ и њених миљеника. Умјесто да мирно спавају када је рехабилитација четника у питању они оваквим текстовима желе да ућуткају и ону шачицу антикомуниста који се усуде да нешто кажу у корист четника и покуде партизане! „Побједа“ као да жели да дође до једногласне подршке Брозу и Ђиласу и у том погледу чезне за оним старим идеолошким временима када је све било под конац, а четници под земљом!
Оно мало историчара, новинара, интелектуалаца, који не пљују по четницима и не убијају и копају их по ко зна који пут, одавно су добили титулу ревизиониста, а та титула данас је добила неки пежоративни израз, таман као и четници!
У „Побједи“ као ортодоксно некомунистичком монтенегринско-кроатистичком гласилу желе да сасијеку у коријену сваку шансу да се ревидира комунистичка слика историје прошлога вијека. У том смислу пише се поменути, али и слични текстови, као упозорење, аларм, да се то не догоди и да се предузме све што је неопходно да се то не деси и да у Црној Гори и даље влада идеолошки мрак о Другом свјетском рату. Неокомунисти су се одрекли свих постулата своје идеологије (економије, друштвене својине, самоуправљања, интернационализма, диктатуре пролетеријата и сличних глупости), али као пијани плота држе се четника као издајника и ратних злочинаца. Иако су неокомунисти издали све комунистичке аксиоме, ове о четницима се држе као посљедње шансе да буду то шта су. Да нема четника, неокомунисти не би знали шта ће са собом и против кога треба да се боре, па и због тога објављују текстове и праве анкете по којима у Црној Гори буја рехабилитација четника! Једноставније речено, они измишљају четнике равномјерно распоређене по странкама, у култури и осталим областима, само да би имали мотива за наставак своје комунистичке борбе!
Јесам поштовалац традиције ЈВуО и дјела генерала Драже Михаиловића и не устручавам се да то јавно кажем. Због тога сам ту и гдје јесам, усамљени глас на овом порталу, окован његовим дометом и бројем читалаца. И није да нијесам задовољан урађеним, али то је далеко од онога што сугерише „Побједа“!
Углавном „Побједа“, њени текстописци и остали помагачи, немају невоља са четницима, него имају потешкоћа са дефинисањем свога погледа на свијет. Иако су као Титови пионири ревидирали и извршили ревизију свих комунистичких достигнућа, измишљени четници су им још једини полигон на којем они воде стварну битку и доказују сами себи да постоје!
У некој истинској ревизионистичкој Црној Гори не би се постављало ни питање о изједначавању четника и партизана, него би се ови други прогласили као терористи или паравојна формација која је оружаним путем ( у њиховом случају револуцијом) дошла силом на власт. У некој демократској и очишћеној идеолошких наслага историји комунисти би били далеко од изједначавања са четницима. Били би проглашени терористичким покретом чије су методе и резултати окупани толиком крвљу и то братском, да не би ни привирили у јавни живот, а посебно у школске уџбенике!
Црна Гора је далеко од тога и „Побједа“ нека не измишља четнике и храни своју идеолошку празнину. У Црној Гори је комуниста ко на гори листа, смјештени су свуда гдје треба и за наредних 50 година нема шанси да се помјере са тих мјеста и кажу оно што културан свијет одавно зна – комунизам по својим методама владања и опстанка на власти једнак је нацизму, а по жртвама које је оставио за собом, далеко га је превазишао!
За тај ревизионизам Црна Гора још није спремна и неће бити задуго! Стога „Побједа“ нека мирно спава и нека обузда машту! Покварена је!
