Пише: Иван Милошевић

Мало је Дритану било да прелети хиљаде километара до Њујорка, него је тој цифри додао још 2000 до Њу Орлеанса! А у највећем граду Луизијане, познатој по центру америчких робовласника у 18. и 19. вијеку, Дритан је добио титулу почасног грађанина тога града! Шта ради Дритан, мајке ли нам наше наивних црногорских грађана, оваца и магараца? Док се ми овдје једва сналазимо да преживимо дан, Дритан као од шале скокне до Њујорка, потом настави до Њу Орлеанса и са обале, не могу да се сјетим којег океана, дрекне да је почасну титулу добио због добрих односа Црне Горе и Луизијане! 

Која говоранција и манипулација, грађани моји овчасте и магареће памети! Шта ли је то Луизијана помогла Црној Гори, а шта ли је тек Монтенегро урадио за Њу Орлеанс? Те податке гарант не би ископали ни познати и непознати ровокопачи из тунела испод Вишег суда и нема тог компаса који би нам открио гдје се крије скривено благо Луизијане у Црној Гори и сличан црногорски пакет у Њу Орлеансу! 

Према техничким подацима Њу Орлеанс има око 1,5 милиона становника, два пута више од укупног броја оваца и магараца, пардон, хтједох рећи грађана Црне Горе, док је Луизијана десет пута већа по површини од Монтенегра! Гарант да је буџет МЗ у Њу Орлеансу раван црногорском буџету и шта смо могли да припомогнемо већином црначкој популацији у том граду, није ми јасно! Да можда Дритан није снимио неку блуз баладу или да можда није ослободио којег црнца од вишевјековног ропства и довео га у Црну Гору да се наужива слободе, жена, ића и пића! 

Реци Дритане, тако ти бесе и Одесе, шта си то урадио за Њу Орлеанс, чиме си их задужио, купио или преварио, па ти дају титулу почасног грађанина? Да неће за живота и споменик да ти подигну, можда ти купе драгоцјене квадрате у тамошњој Алеји великана или ти се одуже на неки други начин? Реци Дритане, брате, тако ти бесе и Одесе, Тачија, Ника и Харадинаја, шта си то муљао испод жита за Њу Орлеанс, па ти дадоше диплому почасног грађанина? 

Колико ми је познато у Америци све може да се купи, па и почасно грађанство. Да га нијеси купио од пара из буџета ( или ти је позајмила албанска дијаспора за своје и твоје подвиге), узео гдје је превише и пресуо тамо гдје ти је свега мало? Реци Дритане, тако ти Њу Орлеанса и Би би Кинга, шта си то муљао на 2000 километара од Њујорка, а преко 10.000 километара од домаћих оваца и магараца, пардон, хтједох рећи црногорских грађана? 

Дође ми да сједнем на први авион за Њу Орлеанс и на лицу мјеста се упознам са Дритановим заслугама у том граду! Дође ми да добијем крила, па да за пар дана прелетим тих тричавих 10.000 километара и у неком бару у Њу Орлеансу наручим једну, двије, четири или више блуз балада! Што то може да приушти себи само Дритан, могу и ја, гледао сам често филмове о ропству у Луизијану, а богами и читао књиге о томе? А то је сигурно много више него што је Дритан, барем јавно, урадио за Њу Орлеанс! 

Од пута за Њу Орлеанс охладише ме цијене у „Нашем дисконту“ и освјестише да је Њу Орлеанс далеко, а далеко је и Дритан. Дођи, Дритане, стога, што прије и постани почасни купац домаће саламе, паризера и ловачке паштете, јогурта и хљеба са кимом и покажи нам како се то у Црној Гори преживљава док у Њу Орлеансу примаш почасне дипломе! 

Чекамо те Дритане, чекамо као озебли Сунце, да нам пренесеш искуства и приче из Њу Орленса и да ти онда у хору одговоримо – БЕЕЕЕЕЕБЕЕЕЕЕ…