Пише: Иван Милошевић
Брате Павле, и пјесма о теби је спорна! Кажу да су ратни злочинац, да си кољач, да нијеси штедио кога год си стигао, да си све клао пред собом… Кажу да се већи злочлинац у Црној Гори није рађао од тебе и твојих војника и да си остао упамћен, а и даље ће те памтити, по крви, освети и мржњи. И сваки онај који запјева о теби нађе се на стубу срама, черече га дан и ноћ и само што га не стрпају на нови Голи Оток и траже да призна да је ратни злочинац, иако није учествовао у било којем рату, да је клао, иако ножа није гледао, да каља јавни морал, иако се пита шта је то морал у данашње вријеме, и да мрзи свакога кога стигне, иако је пјевао из потпуно друге емоције, да би бар та три минута одао пошту Павлу и да не би био као други!
Кажу да је Црна Гора држава разлика и да је различитост њена највећа врлина, али што се тиче тебе, брате Павле, разлике нема – сви су сложни да си домаћи непоменик који ни гроб не заслужује, иако гроба немаш, негдје су те у некој јами или пећници усташе скувале, стрмоглавиле или спалиле, да ти трага нема. Ипак, кажу да си сарађивао са овима који су те масакрирали, да си са њима рујно вино пио, да си се гостио, сликао, љубио и пјевао. Био си нека чудна сорта, признајем, тјерао си усташе да те убију и да ти тако укажу почаст и да те прогласе својим сарадником тако што су те ликвидирали и твоје остатке сакрили на неко скривено мјесто за које се још ништа не зна. Чудна си сорта, брате Павле, чудна! И није онда чудо што те овако черече, а и черече они који запјевају коју пјесму о теби. И ти и они су све то заслужили. Тако им часне Брозове пионирске мараме, штафете, слета и пелета!
Брате Павле, има у Црној Гори једне врсте медија који би се могли назвати медијска УДБА. Свуда имају своје дописнике, по ваздан су на друштвеном мрежама, прате телефоне, фејсбуке, подкасте и разне медијске касте и траже све оне који те и даље поштују и који не мисле као они и који желе да те се сјећају, па и нешто лијепо о теби кажу. Ти медијски УДБАШИ имају посебне антене и прислушне и посматрачке уређеје и хватају све што се о теби кажу. И када неко изговори у јавности слово „П“ они начуле уши и чекају шта ће даље неко рећи. Уколико састави име Павле и још запјева о младом мајору читава медијска УДБАШКА машинерија се покрене (попут џубокса у који убациш новац за пјесму) и креће сложна хајка на све што је са тобом повезано. И онда ти нема помоћи, крив си и прије него што неко запјева о теби, а онај који се на то усуди експресно се појави на насловним странама њиховох медија и креће по ко зна који пут иста прича. Те си овакав, те онакав и свакакав, а таман су такви и они који о теби пјевају!
И мора се признати медијској УДБИ да је добро организована. Види се да су учили од врхунских мајстора шпијунирања и идеолошког оптуживања. Ништа им не промиче, одмах отварају тајне досијее и на видјело дана саопштавају све личне и ванличне пикантерије несрећника који се усудио да поквари њихову УДБАШКУ слику свијета. Кажу да је преварант, колаборант, да му не треба дати ни бицикло да вози, да га треба стрпати у Спуж, да треба да ревидира прије него што изађе на улицу и да треба да се извини цјелокупној јавности што се уопште родио, јер није имао ни за што да се рађа, када пјева о младом мајору и његовој војсци!
И брате Павле, као и у твоје вријеме, када су УДБАШИ или како се већ звала та служба у то доба, све снимали, шпијунирали и гомилали доказе да нијеси за њих, тако и данас. Медијска нереформисана УДБА са козметичким промјенама хара домаћом медијском сценом и све прати, снима и дојављује. Коме, враг ће га знати, али мора да имају неку централу, неку канцеларију задужену за тебе и твоје војнике и за све оне који те не пљују и тамо чувају све доказе, па кад дође вријеме биће суданија и казни, па и затвора, нових Голих Отока и осталих тамница.
Немам шта да ти више кажем, осим да поновим да треба да си срећан што нијеси жив и што ти се гроб не зна. Јер од ових медијских УДБАША и њихових помагача не би данас саставио минут, два, одмах би те наново покопали и медијски масакрирали, као што то раде са свима који изусте по неки стих о теби и не пљуну у лице и у све оно што си био и што си и данас!
Тако ти је то брате Павле! Медијска УДБА, као и она из твога доба, ништа не прашта. Не знају они шта је праштање. Нијесу за то чули, а посебно никада нијесју другима ништа опростили. Па ни себи за све оно што данас раде!
