– На овај начин показујемо коме припада та баштина. Сабор, који ће сутра бити одржан у Крушедолу, једини је начин да сачувамо наше обичаје, културу и традицију, а то чувају наша избјегличка удружења, културно-умјетничка друштва и изворне женске и мушке пјевачке групе – навео је Будимир.

Он каже да многи Крајишници у избјеглиштву нису у прилици да посјете завичај, а Сабор је прилика да се окупе барем једном годишње код манастира Крушедол који је вијековима везан за Србе Крајишнике и који је страдао као и они.

Будимир напомиње да Сабор у Крушедолу има још један значај – на овај скуп не долазе само Крајишници, него и други људи из Србије, региона и дијаспоре, па је то ријетка прилика да се једном годишње сретну пријатељи или комшије.

– Сваке године уз литургију и парастос, које служе Његово преосвештенство епископ сремски Василије и свештенство сремске епархије, подсјећамо се на све погинуле и нестале, не само током рата 90-тих година, него и током цијелог 20. вијека, а зна се да је највише страдао српски народ – рекао је Будимир за Срну.

Након трпезе љубави, на бини испред манастира у 12.00 часова почеће Сабор духа и народног стваралаштва на којем ће саборски поздрав упутити Вељко Вукелић, док ће благослов сабору дати владика сремски Василије.

У културно-умјетничком програму учествоваће више мушких и женских пјевачких група и културно-умјетничких друштава која његују обичаје, фолклор и традицију завичаја, међу којима и из Републике Српске, те пјесници и глумци.

Крајишки црквено-народни Свесрпски сабор „Крушедолска звона“ 20. пут организује Удружење Срба из Хрватске, заједно са Асоцијацијом избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, Завичајним клубом „Славонија“ из Инђије и Епархијом сремском.

Одржавање Сабора и ове године је подржало Представништво Републике Српске у Београду.

извор: ртрс