Продаја Adria News Network-а инвестиционој групи Alpac Capital долази у тренутку када се у Црној Гори води можда најозбиљнија битка за контролу медијског простора од обнове независности.
Није случајно што се истовремено дешавају три процеса: продаја моћних регионалних медија, забрана емитовања ТВ Информер на шест мјесеци и јавни притисци да се санкционишу или чак угасе Прва ТВ и ТВ Адриа. Уз то, покренута је и петиција за забрану рада Прве телевизије у Црној Гори.
Када се све то посматра заједно, постаје јасно да овдје више није ријеч само о медијима. Ријеч је о контроли јавног простора и о покушају да се одреди ко има право да говори, а ко не.
У таквом амбијенту продаја „Вијести” добија далеко већи значај од обичне пословне трансакције.
„Вијести” су годинама биле симбол критичког новинарства и медијске снаге способне да утиче на политичке процесе у Црној Гори. За једне бастион независног новинарства, за друге политички центар моћи. Али без обзира на подјеле, чињеница је да су „Вијести” постале институција.
Зато је важно питање: шта ће се десити када та институција пређе у руке великог међународног капитала?
Alpac Capital у својим саопштењима наглашава „европске вриједности”, „неутрално новинарство” и „чињеницама засновано извјештавање”. То на први поглед звучи као гаранција професионализма. Међутим, искуство Балкана учи нас да се иза великих ријечи често крију много конкретнији политички и геополитички интереси.
Посебно у времену када Европа све отвореније жели јачи утицај на Западном Балкану.
Управо зато није без значаја што Alpac посебно истиче подршку европском путу региона. Медији данас нијесу само информативни канали — они су инструменти обликовања друштвене свијести, политичких ставова и пожељног јавног наратива.
И ту долазимо до суштинског проблема.
Док се једни медији гасе, забрањују или стављају под притисак због наводног „говорa мржње”, „штетног утицаја” или „непрофесионализма”, други се истовремено јачају под заставом европских стандарда и заштите независног новинарства.
Али слобода медија не може бити селективна.
Ако је демократија — онда мора постојати простор и за медије који су блиски власти и за оне који су против власти; и за проевропске и за просрпске; и за либералне и за конзервативне. У супротном, не добијамо слободно друштво него контролисани медијски систем у коме је дозвољено само оно мишљење које је политички прихватљиво.
Наравно, сваки медиј мора одговарати за кршење закона. Али када забране, санкције и кампање против неподобних медија постану правило, онда се поставља питање — да ли се боримо против говора мржње или против различитог мишљења?
Управо зато продаја ANN-а и „Вијести” долази у осјетљивом тренутку.
Јер ако се истовремено затварају или дисциплинују медији који представљају један политички и национални спектар, а други медијски центри добијају снажну међународну финансијску и политичку подршку, онда грађани с правом могу поставити питање: да ли у Црној Гори настаје нова медијска равнотежа или нови медијски монопол?
Најопасније за једно друштво није када постоје лоши медији. Најопасније је када постоје само „дозвољени” медији.
Зато ће прави тест за нове власнике „Вијести” бити управо однос према медијском плурализму. Да ли ће бранити право на различито мишљење чак и онда када се са тим мишљењем не слажу? Или ће и сами постати дио ширег процеса идеолошког и политичког прекрајања јавног простора у Црној Гори?
Одговор на то питање одредиће не само будућност „Вијести”, већ и будућност медијских слобода у Црној Гори.
Предсједик Удружења новинара Црне Горе Тихомир Бурзановић и Секерастар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић
