Зато и није необично што се подигла толика бура око србијанског документарног филма о референдуму у Црној Гори, који је снимио Центар за друштвену стабилност из Новог Сада. Филм је емитован и на неким домаћим телевизијама. Посебно је проблематизована реченица која је многима зазвучала као увреда, готово као намјерно скрнављење једног светог мјеста колективног сјећања: тврдње да су „храбри Цетињани гинули широм Југославије за слободу, док су њихове породице чували италијански војници, након чега је на Цетињу забиљежена велика демографска експанзија“.
Не бих улазио у истинитост такве тврдње. Не знам из којих је извора преузета нити могу пресуђивати историји на основу фрагмената и телевизијских наратива. Оно што је свакако безочно и кварно јесте контекст и тајминг те реченице. Али занимљиво је нешто друго: начин на који реагујемо на поједине историјске интерпретације.
Психоанализа нас одавно учи да човјек ријетко бурно реагује на саму чињеницу; много чешће реагује на оно што та чињеница дира у њему. У колективима је тај механизам још видљивији. Постоје народи и заједнице које о својим сјенкама говоре готово без зазора, а постоје и оне које их пажљиво потискују, затварају у подрум историје и стављају тешке браве на врата.
Многи српски публицисти, документаристи и историчари без посебне нелагоде говорили су о окупираном Београду током Другог свјетског рата, помињући пораст наталитета у условима окупације. Писало се и о непријатним, морално сложеним причама, попут судбине велике глумице Жанке Стокић у поробљеном граду. Није то ни најмање лијепа прича, дапаче. Била је ,,наложница“ нацистичких официра. Па ипак, каснији Београд није осјећао потребу да се одриче њеног умјетничког значаја. Напротив — установио је највишу глумачку награду која носи њено име. Била је у Подгорици за вријеме италијанске окупације и нека Раза Мурова.
Писало се и о времену након ослобођења Београда и доласка Црвене армије, о сјенкама које ни побједа није могла избрисати. О наводним масовним силивањима и малтретирању жена. Историја, када је довољно зрела да погледа саму себе, не бира само своје херојске фотографије.
Али оно што је можда занимљивије од самог спора јесте једна друга појава: необична селективност наше увријеђености. Јер колико се само у Црној Гори, често од истих људи који се данас осјећају дубоко погођено, говорило о „праву прве брачне ноћи“, о „шетању опанака“ и другим стереотипима којима се ругало Србији и Србима? Колико се пута историја користила као оружје подсмијеха и подцијењивања, а не као простор разумијевања?
Можда се зато не ради толико о историји колико о нарцизму колективних идентитета. Свака заједница воли своје херојске слике и тешко подноси огледало када оно покаже понеку бору, сјенку или провалију, не алидирајући на ову ружну причу о ратном Цетињу. Ми лако подносимо туђе митове када их рушимо, али веома тешко подносимо када неко дотакне наше.
А рат, не дао га Бог никоме, управо и јесте тренутак у којем престају да важе многе уредне представе које човјек има о себи. То није само вријеме борбе и смрти; то је вријеме распада хијерархија, моралних граница и људских сигурности. Рат извлачи из човјека и узвишено и ниско, и храброст и кукавичлук, и пожртвовање и себичност. Рат је зло царство насиља, агресивних порива, силовања, оног најгорег у човјеку.
Можда због тога не треба журити ни са увредом ни са пресудом. Јер народи, баш као и људи, најтеже прихватају оно што можда подсјећа на нешто што су дубоко потиснули.
извор: ртцг
One Response
Povampirenje zlocina ,ili kako su govoril za crvena skretanja i pasja groblja da su to neka skretanja, distnca vremenska dovoljna da se sazna istina ,ali vrlo mala iskra da se svi koji su to radili i njihovi naslednici i povampire i ponovo pokusaju .Tako odjednom na proslavi 21 maja iskoci niko drugi do sef mafije za CG Milo Djukanaovi ubica i zlikovac sa svojim mentorima ,na drugoj strani evo skoro pet godina iskoci Sukovic odjednom iz supka ,pa pomisli covjek eto vraca se Milo.Al ne lezi vraze iz USA kazu nema zastarelosti oko afere Telekom ,u kojoj je kompletna porodica Djuknovic umijesana a sestric tda od 21 godinu kupio stan na Mnehtnu preko jedan kako kod nas su nekada govrili meleon ,da li su shvatli bezmudovic poruku ?Dogadjanja koja se odvijaju kao na filmskoj traci izmedju Beograda i Podogrice a glasnogovrink u ime dvije Vlade i jedne mafije Medenica saoptstava sta odogvara ciniocima kriminala.Da bi se stvari nekako zabasurile i mafija zastitila mediji su zauzeti Tivtom i nadoma u bolju buducnost.Tako HGI vodja iz Tivta drzi predavanje u Zagrebu na nekom njihovom fakultetu a nas je udostojio poste Prvoslav Peric,iznenada dodje i ode.
Spremal mafija -policija u kafani 27 na Senjaku udar na studente ,ali se desi cudo pobise se izmedju sebe,koja je to sila uradila i zasto, tesko da i oni koji bi trebali nesto da znaju i razumiju to shavte,mi iz ovog regiona itekakao smo to odvno i dozivjeli i razumjeli ,spremali su napad na Cetinje u stvari na Manastir pa se desi 3 dana iza toga nesto slicno ali malo vece u gradu pod Lovcenom. Sila Boga ne moli kazu ,ali mozda neko i misli da je tako,ali neka ne zaborave da ni Bog ne voli silnike ,koji izgleda misle da mogu sve.Trebali bi to da znaju oni kojima je to zivotni izbor koji su sami izabrali.Ipak nas koliko god smo jadini cuva visa sila pa kakao god se zvala ili joj bilo ime ,jer sto smo kao narod prezivjeli nije bilo moguce bez toga,a ako ljudi Crkve ponekada i grijese tada se Gospod umijesa i ispravlja njihove greske!Ako smo malo promucurni to se nama desava u kratkom vremenu vise puta ,neka mu je hvala za sve sto za nas pale radi