Широм Црне Горе данас ће бити обележено 20 година од распада Државне заједнице Србије и Црне Горе.

На овај дан 21. маја 2006. године одржан је референдум на којем је напуштање државне заједнице са Србијом подржало 230.661 грађана или 55,5 одсто, док је за останак заједничке државе са Србијом било 185.002 или 44,5 одсто.

Зацртана норма – више од 55 одсто – потребна за валидност референдума, пређена је за 0,49 одсто, односно исход референдума одлучило је свега нешто више од 2.000 гласова.

Наредне године постају период одмазде над половином становништва Црне Горе које је било за заједничку државу. Трудећи се да се покаже као „независна“ држава, владајућа структура у Црној Гори чини све да ту земљу учини непријатељском према Србији.

Осим формалног краја заједнице, одвајање од Србије се наставило и на другим, симболичким нивоима. Новим Уставом из 2007. године званични језик постаје црногорски, чувена тробојка мења се црвеном заставом, а српском народу се не признаје конститутивност.

Како би појачала своју различитост, Подгорица уводи два нова слова у азбуку што ће бити дефинитивни разлаз са Србијом и свим што има српски предзнак, а све како би се направио отклон од било какве, па и визуелне сличности две земље.

Да би црногорска власт, под управом Мила Ђукановића, потврдила разлаз Београда и Подгорице, Влада Црне Горе доноси једногласну одлуку 2008. године – признаје независност такозваног Косова, упркос признању Душка Марковића да је чак 75 одсто грађана Црне Горе било против ове одлуке.

Иако и сама жртва НАТО агресије, Црна Гора 2017. улази у овај војни савез, док Београд наставља да инсистира на војној неутралности. Да би Ђукановић створио критичну масу за овај потез и остао на власти, 2016. године Подгорица креира лажну аферу „државни удар“, у којој чак хапси опозиционе лидере Андрију Мандића и Милана Кнежевића. Афера је на суду проглашена лажном тек недавно.

Такве оптужбе чују се и данас од Ђукановића који је годишњицу „независности“ Црне Горе одлучио да проведе идући од телевизије до телевизије, дајући интервјуе у којима покушава да понуди своју верзију прошлости, у покушају да „опере“ своју биографију од свега што би могло да га веже за Београд, али и за бројне криминалне афере чији је могући учесник.

За то време бројни његови сарадници налазе се у притвори или су против њих покренути кривични поступци, од врха полиције и безбедносне службе попут Зорана Лазовића, Веселина Вељовића, до личности из правосуђа попут Весне Меденице, Миливоја Катнића, Саше Чађеновића.

Кривични поступак води се и против брата Мила Ђукановића, Александра.

Говорећи о изласку Црне Горе из заједнице са Србијом, председник Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин за „Јутро на РТ“ истиче да је оно заправо било „бежање од Србије, корена и идентитета“.

„Референдуму је претходила, не само припрема да се Црна Гора отцепи од Србије, већ и да направе од Србије непријатеља. Црна Гора која је створена 21. маја није била Црна Гора свих грађана, него само појединих политичких елита и свих оних који се нису изјашњавали као Срби“, указује Добричанин.

Како истиче, Срби су били они који су рекли „не“ и на тај начин су третирани као људи који нису били за ту Црну Гору.

„Показали смо да Срби у Црној Гори нису дошли ниоткуд него да је то један аутохтони народ, државотворан и који је био већински све до 1945. године“, објашњава Добричанин за РТ Балкан.

„Они су почели 2006. године на један другачији начин и трајали су 14 година до једне победе коју је управо изнео просрпски блок иза коалиције За будућност Црне Горе“, наводи Добричанин посетивши на 30. август 2020. године и одлазак ДПС-а са власти.

На питање да ли је референдум показао реалну слику односа према Србији, Добричанин истиче да „ни у највећим сновима тај референдум не би могао да прође и да то сви добро знају“.

„Ви не можете поново да избројите листиће, не можете поново да избројите 0,5 одсто који су добили давањем десетак хиљада личних карти, које су штампали и дању и ноћу и добијали су их углавном Албанци са КиМ. И они који су гласали за ‘не’ и део оних који су заокружили ‘да’, знају да је референдум малтене, на силу завршен“, објашњава Добричанин.

Саговорник РТ Балкан указује на две етапе у Црној Гори – до 2020. и период након тога.

„До тада је читава политика била подређена томе да се под велом изјава Мила Ђукановића о великосрпском национализму, ствара великоцрногорски шовинизам, који је покушао да асимилује оне који су били Срби, да неке приволи новцем или на друге начине, да створи нову политичку цркву кроз квази-владике“, указује Добричанин.

Истиче да је све кулминирало литијама и гласањем 2020. године.

„Тада смо донели победу. Након тога, сведоци смо да је дубока држава умешала прсте и нека европска политичка елита није дозволила да ми будемо део победе“, наглашава Добричанин.

Како каже, наратив о великосрпском национализму и даље постоји, као и „србофобија“.

„Ми још не можемо да добијемо свој језик иако нас има 53 одсто, заставу која је била традиционална и нису је измислили Срби. Сви могу да имају двојна држављанства осим Срба“, подсећа Добричанин.

Једно од највећих понижења Црне Горе, указује Добричанин је признавање независности лажне државе Косово.

„Покушавамо да нашим ставовима ипак покажемо и Србима на КиМ, да Црна Гора није признала независност, него естаблишмент“, подсећа Добричанин.

Коментаришући чланство Црне Горе у НАТО, који је је извршио агресију на СРЈ 1999. године и због чега Црна Гора крије жртве, Добричанин наводи да је „улазак у НАТО чин који је био изнуђен од стране великих сила и моменат када је Црна Гора без референдума изгубила део своје суверености“.

„Данас се крију те жртве јер како да објасните да сте део Алијансе која је по свету убила највећи број људи од Другог светског рата“, закључује Добричанин.

Централна државна манифестација прославе „независности“ одржана је синоћ у Винограду „13. јул Плантаже“, а скупу су присуствовали бројни званичници из претходног периода попут Мила Ђукановића, Филипа Вујановића, Душка Марковића, Ранка Кривокапића, али и некадашњи представник лажне „црногорске цркве“ Мираш Дедеић.

Такође су присуствовали тренутни представници власти и опозиције – Андрија Мандић, Јован Јоле Вучуровић, Алекса Бечић, представници ДПС-а и други.

Скупу су присуствовали и западни амбасадори, а говор је одржала и комесарка за проширење ЕУ Марта Кос.

Домаћин овог скупа био је премијер Милојко Спајић.

Вечерас ће пак у Подгорици, као кулминација прославе, бити одржан концерт Рикија Мартина. Прослава поводом 21. маја Црну Гору је коштала 3 милиона евра.

извор: рт балкан