Пише: Тихомир Бурзановић

Академска трибина „Геноцид над српским народом у двадесетом вијеку“, у организацији Конференције српских националних организација из земаља региона, одржана је вечерас у Српској кући у Подгорици на којој је говорио публицисте Игор Ивановић, чије су анализе о овој теми изазвале значајну пажњу јавности, како у Србији и Црној Гори, тако и у Републиви Српској .

У свом излагању, Ивановић је говорио о континуитету насиља над српским народом кроз више историјских епоха, истичући да су Срби у 20. вијеку били изложени систематским прогонима и злочинима који, према његовом тумачењу, у појединим случајевима испуњавају елементе геноцида.

Ивановић је исцрпно говорио и саопштавао архивске податке о страдању Срба под влашћу аустроугарске монархије, посебно о злочинима над српским народом у Првом свјетском рату.

Посебан акценат ставио је на страдања током Другог свјетског рата на подручју Независна Држава Хрватска, наглашавајући да су ти догађаји, по његовом виђењу, кључни за разумијевање ширег историјског контекста.

Ивановић је истакао да је, према његовим оцјенама, постојала намјера да се српско становништво систематски уништи или протјера са одређених територија, што је довео у везу са дефиницијама геноцида у међународном праву.

Он је указао на демографске и културне посљедице тих дешавања, наглашавајући да су губици оставили дугорочан траг на српско друштво, отварајући питање истине, бројки и наратива који обликују колективно сјећање.

Поред периода Другог свјетског рата, Ивановић се осврнуо и на догађаје из последње деценије 20. вијека, укључујући ратове на простору бивше Југославије.

Он је говорио о страдањима српског становништва у различитим регионима, оцјењујући да та тема, како је навео, није довољно заступљена у јавним расправама и међународном дискурсу, што додатно подстиче дилему да ли су поједине жртве остале маргинализоване.

Један од централних мотива његовог излагања био је позив на „равнотежу у историјском памћењу“, односно на равноправно сагледавање свих жртава без обзира на националну припадност.

Ивановић је критиковао оно што је описао као селективан приступ у интерпретацији историјских догађаја, постављајући питање ко и на који начин дефинише појам геноцида у савременим академским и политичким оквирима.

Током дискусије, наглашена је и потреба за снажнијим научним приступом у проучавању ових тема.

Ивановић је указао на значај архивских истраживања и мултидисци–плинарног рада, истичући да је неопходно да се историјске чињенице утврђују на основу релевантних извора и методолошки утемељених анализа, како би се избјегле политизације и поједностављивања сложених историјских процеса.

Циљ академски трибине вечерас у Подгорици и излагање Ивановића је да се отвори дијалог о историјским страдањима српског народа током 20. вијека. Ивановић је освијетлио различите историјске периоде и понуде тумачења карактера злочина почињених над Србима, постављајући питање да ли је ријеч о континуитету насиља или о спорним интерпретацијама историје.

Ивановић је оцијенио да је питање страдања народа у 20. вијеку и даље предмет различитих тумачења и научних расправа у региону. Он је истакао да је отворени дијалог неопходан како би се дошло до што објективнијег сагледавања прошлости и изградње одрживог културног памћења, уз уважавање свих жртава и различитих перспектива.

Ивановић је закључио да овакви скупови могу допринијети бољем разумијевању сложених историјских процеса, али и отварању кључних питања – да ли је ријеч о геноциду или историјском спору, да ли су жртве заборављене или дио политизоване прошлости.

Академска трибина „Геноцид над српским народом у двадесетом вијеку“ на којој се обратио Иван Ивановић је представљала прилику да се допринесе широј друштвеној и научној дебати о једном од најосјетљивијих питања савремене историје.