Куново присоје код Штитара, испод планине Ставор, је највеће стратиште и губилиште у срезу Цетињском током 1942. године.
То је заабит до кога се није могло нормално прићи, а то је била јазбина комунистичких фанатика и оласних зликоваца. Тамо су постојали некакви преки комунистички судови и џелати-егзекутери. Алат, за убијање најугледнијих црногораца,били су методи хрватских усташа из Средњег века. То су били метални и дрвени маљеви да посебно полуживе угледне црногорце бацају у јаме у Куново присоје. Куново присоје, за комунисте, је било врло подесно пошто италијански окупатор није могао неопажено да им приђе. То је одговарало овим опасним пустоловима, који су ноћу могли да упадају у околна незаштићена места, како би вршили пљачку и убијали. људе који нису по вољи. Нису гледали ко је ко. Убијали су чак старце и црногорске жене. Тако нису ни турци урадили,а ни италијански окупатор.. Куново пристоје је за ове зулумћаре, било је подесно пошто је имало ограничен број јама, како се неби мучили да убијене жртве закопвају
Свакако, један од највећих мученика овог сратишта је поп Петар Вујовић, парох Жупе Даровске, кога су полумртвог бацили у јаму, дубоку 17 метара, па су чобани слушали више од 5 дана кукање, па су му бацали хлеб. Џелати у Кумово присоје, били су два алкохоличара из Цетиња, Пајота албанац и Талаја италијан.
Никад се неће знати колико је убијено грађана из среза Цетиња у Куновом присоју. Др. Ђуро Вујовић, у књизи Ловћенски партизански одред, каже да је из среза Цетиљског убивено преко хиљаду људи, жена и дјеце. Главни комунистички фанатици и наредбодавци убистава, били су Вељко Мићуновић и легионар Пеко Дапчевић. Поред њих још су били Милутин Пејановић учитељ, Мило Јовићевић професор, Никола Коле Јаблан, ,,Војвода” Ставорски, Мићан Петричевић, Андрија Пејовић, Крсто Ђуровић и Жарко Вукић.
Кад сам долазио у Црну Гору, чуо сам од људи где причају да изнад Куновог прсоја и Штитара и планине Ставор, јавља се црвено светло. Кажу, то мртви траже да буду опевани и оплакани и извађени из јама пошто су то били- крштени људи, и да буду сакрањени у гробове својих предака. Куново присоје стратиште., као што су Аушвиц, Јасеновац, Јадовно и Корићка јама. Најбоље црногорце у Куново присоје, бацали су у јаме најгоре црногорске фукаре. Нажалост нико до сада није писао о Кумовом присоју. Комунисти су били опасна сатанска секта и хулили на Бога и све што је свето и хришћанско.
Ђорђије Н. Зубер
Поп ПЕТАР ВУЈОВИЋ
иа Жупе Добрске
Честити Србин, одани и вјерни слуга Христове цркве, добар пастир стада својега, приијеран отац породице и понос свога братства и племена, завршио је свој живот, на мученички начин, од партизанске руке у злогласном Куновом Присоју. Бачен је у јаму 17 метара дубоку. По исказу чобана чуо се његов глас из јаме још пети дан.
Од куће су га одвсли партизани :
.Милутин Пејановић, учитељ,
Жарко Вукић, пропали студент и Никола – Коле – Јаблан, чиновник поште.
Суд при партизанском батаљону, који га је осудио на смрт, сачињавалн су:
Апдрија Пејовић, командант батаљона,
Мићан Петричевић, комесар,
Мило Јовићевић, професор, и
Даница Мариновић.
Послије изречене смртне пресуде, одвели су га штабу Ловћенског одреда, који Је одобрио пресуду штаба батаљона, кроз уста комесара Ловћенског одреда Миханла Внцковића.
Непосредни целати били су:
Михаило син Филипа М. Пејовића, учи- теља, који се и сада налази у одметништву;
Андро В. Лопичић на Цеклина и
Крсто Ђуровић из Ораха.
Све податке добили смо од његовог стрица г, Јована В. Вујовића.
