Аутор: Тихомир Бурзановић
Прошло је више од двадесет година од убиства уредника листа „Дан“ Душка Јовановића, једног од најтежих и најзначајнијих нерасвијетљених злочина у новијој историји Црне Горе. Иако су се мијењале власти, тужилаштва и безбједносни сектор, суштина остаје иста — истина о овом случају још није у потпуности изнесена пред јавност.
Свака годишњица подсјећа да је убиство новинара, по свом карактеру и контексту, више од појединачног злочина. Оно је удар на слободу изражавања, на демократију и на повјерење у институције. Зато случај Душка Јовановића и даље оптерећује друштво, али и европски пут Црне Горе.
У јавности већ дуго постоји увјерење да домаћи институционални капацитети, из различитих разлога, нијесу били довољни да доведу овај случај до краја. У таквом амбијенту све чешће се помиње могућност да би пресудан искорак могао доћи изван граница државе — кроз ангажман страних безбједносних служби и партнера који располажу ширим оперативним и обавјештајним могућностима.
Такав сценарио не би био преседан у региону. У више наврата, управо су међународне институције биле те које су помогле да се разријеше сложени случајеви организованог криминала и политички осјетљивих убистава. Разлог за то је једноставан: приступ ширем спектру података, техничких средстава и, што је можда најважније, одсуство унутрашњих притисака.
Замислива је ситуација у којој у Подгорицу стиже документација из међународних извора — са прецизним подацима, оперативним сазнањима и именима лица за која се тврди да су учествовала у планирању и извршењу злочина. У том тренутку, институције Црне Горе више не би имале простор за одлагање. Поступање би постало неминовност.
Такав развој догађаја био би историјска прекретница. Не само у контексту једног случаја, већ и у погледу функционисања правне државе. Јер, способност да се процесуирају најосјетљивији предмети представља најјаснији доказ зрелости једног система.
Истовремено, овај случај се директно везује за процес европских интеграција. Поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе, основна права и безбједност, већ годинама су у фокусу оцјена Европске уније. Без видљивих и коначних резултата у борби против организованог криминала и у расвјетљавању тешких злочина, напредак у тим областима остаје ограничен.
Рјешавање убиства Душка Јовановића би, у том смислу, имало снажан политички и институционални ефекат. То би био сигнал да систем може да функционише и у најосјетљивијим случајевима, без обзира на проток времена или могуће утицаје.
Питање које се неминовно поставља јесте зашто тај случај до сада није добио свој епилог. Одговор није једноставан и вјероватно обухвата више нивоа — од институционалних слабости, преко политичких утицаја, до недостатка континуитета у истрагама. Сваки од тих елемената оставио је свој траг.
Ипак, упркос свему, овај предмет није затворен у свијести јавности. Он остаје отворено питање које чека да буде ријешено, без обзира на протекло вријеме. Управо та чињеница да случај није заборављен представља додатни притисак, али и обавезу за институције.
Уколико би се заиста догодио сценарио у којем би међународни партнери доставили кључне доказе, реакција домаћих органа морала би бити брза и одлучна. Не би било простора за политичка тумачења или одлагања. То би био тренутак истине.
Такви тренуци често дефинишу државе. Не по томе да ли су се злочини догодили, већ по томе како су на њих одговориле. У том смислу, случај Душка Јовановића већ одавно превазилази оквир једног кривичног дјела и постаје питање државног интегритета.
Када се једном дође до коначних одговора, то неће бити само затварање једног случаја, већ и отварање новог поглавља у односу друштва према правди. А управо у томе лежи његов највећи значај.
Истина, ма колико каснила, има своју тежину. Питање је само да ли ће доћи изнутра или ће бити донесена споља. Али када једном буде изречена, постаће обавезујућа за све.И тада ће случај Душка Јовановића престати да буде симбол нерјешености и постати доказ да се и најтежи предмети, ипак, могу привести крају.
5 Responses
Stanje nacije ……….?
Пуповац: Напад на православну цркву изазива забринутост!
Читајући коментаре после изајве Милорада пуповца које је објавила Хрватска ХИНА и поствила на свом порталу ,покушао сам више пута да да нађем што је то сем што је Србин и интелектуалац тако страшни узнемирило ту публику која је свa до једног скочила на Пуповчеву изјаву.Ако ико од вас драги Читаоци прођнае било шта што ја нијесам примјетио нека напише.
Коме смета Пуповац ,смета онима који превасходно говре тај назовимо ХРВАТСКИ језик који једино Пуповац говoри тачно,али Пуповац није Хрват тако да му се то замијера ,то је та нова демокрација коју Хрвати практикују када је Пуповац и наравно Срби у питању.Митрополија Загребачко љубљанска је такође издала саопштење скоро идентично овоm коју је изрекао Пуповац ,слободно се може казати и донекле директније упућује на догађања која су могуће узели за предпоствку да је ради тога и ово све дошло.Треба бити трезвен и све узети као могуће па и то да неко намјерно ово ради у договру са овим или оним политичким факторима у договру са активном политиком обадвије државе,толико опреза нам је потребно свима ,пошто таквих случајева је било из непосредне прошлости,а кога змија уједе и комарца се боји.Међутим не пишем овај текст ради тога него једностaвно нагнали су ме коментари они који су коментарисали све ово.
Тако је у својем „знању“ које испољавају ови критичари углавном сва кривица на страни Пуповца који је крив што га какао пишу Пленковић плаћа,интресанто да што је Хрватски Сабор својим законом прописао материјална средства за мањине па сами тим и за Србе,али унутрашњи нагон ипак им то не да ,него по историском сјечању било на Страчевића или Франка ,па све до задњега Фрање,понавља се иста нека прича ,која је за тај несретни пук постала морање ако било шта је за неке од њих када су Срби у питању морање ,него све ми се чини обавеза!
Воле да држе неке говре њихови политичари .који по свему подсјећају на прошла времена ,која су надам се за нама,али клица зла је остала у многим тим несретницима којих има не у мали број ,које је индоктринирала Црква у Хрвата до данас .Нијесу сви Фратри Бискупи и Кардинали на том путу,али нажалот код пука се најбоље јошувјек примају ријечи клевете не ријечи Јевађеља.
Овај да назовем инцидент је само био један мали доказ који је дошао као испитивање јавног мијења које спроводе невладине организације ,искредно мислим да је и искреднији тшо се тиче коментара на youTube ,треба их прочитати и видјети шта то они мисле о ПУПОВЦИМА у ствaри СРБИМА, или како кажу сви сем Срба у Сабору ЧЕТНИЦИ !Ту су једнаки и Пленковић и Милановић и сви други,не поздрављају сви поздравом њиховог вође али мало их се противе том поздраву чак и у Сабору ,сем наравно Пуповца и госпође Орешковић која је директни потомак Марка Орешковића !
Да ли је ово што пишу коментатори испод Пуповчевог говора стање Хрватског пука није моје да процјењујем ,али сам запазио да мало има они који пишу противу тога ,таман посла да неко брани Пуповца.По мени ово је репрезетантивни узорак стања нације ,а што је још и горе многих душа,мада то код многих није битно,иако су какао кажу најчистија нација и најбољи Римокатолици у Европи.Боже ме сачувај ако је тако,у нади да није тако ,помолимо се да им ово буде на помоћи и да се преуме а и нама у сваком погледу и да дођу нека боља и свјетлија врмена гдје се неће разбијати ничији вјерски објекти а камоли каменовати или прогонити вјерни народ.
Господине Никола мислим да би уредништво СРБСКЕ 24 требало да вам да простор у насловима а не дамо у коментарима.
Овде ћу само једну појаву примијетити
Кажете да госп Пуповац говори чисто хрватски.
Мора мученик и да неће…шта би се тек десило да говори својим србским који је у земљи ЕУ у пракси ЗАБРАЊЕН.
С У ВГ Адријан Вуксановић из ХГИ труди се да убацује што више хрватизама да би се стекао ДОЈАМ о правом крвату и нико му не замера говори човек свој језик.
Крбати не заслужују државу нисам рекао ни ја ни ви господине Никола ни Тихомир ни домаћин овог портала Милошевић већ преседник најјаче државе свијета ТЕОДОР РУЗВЕЛТ 1945 године.
Ovo je najbolja analiza ovog slučaja iz novinarskog ugla u poslednjih makar deset godina.
Cjajq,n tekst. Vrhunska analiza. Ovo prevazilazi integritet novinara. Sve pohvale
Шта ту има нејасно…шта ту има да се анализује…зашто се доказују АКСИОМИ …да је дан дан а ноћ ноћ и да је два и два четири.
Зна се ко је те трагичне ноћи у безбедноссно правосудном сектору био на дежурствоу.По имену и функцији.
Зна се ко им је направио распоред дежурства да баш они као подобни(као скоро сузана мугоша да дочека Весну Братић и да…. „суди’ за тзв.државни удар).
У том ланцу наредби карике воде до главне у врху до наредбодаваца.
Ко је био убица или убице мање је важно ….битно би било да убица призна и открије ко му је наредио и дао пушку.
Основано се сумња у вука вулевића који је…гле чуда…дан прије хапшења са иваном делићем нестао… Рекла им баба Ванга.Преко смс.
Дрпс безбедносни и правосудни апарат јединствен у свијету у рангу да Мехиком Колумбијом Хаитијем ….