Пише :Дејан Бешовић
Филијална црква Светог Саве, једнобродна је грађевина дуга 11 метара, а широка 6,3 метара, а својим истакнутим положајем доминира околином. Сматра се да је подигнута на темељима старије богомоље, а у писаним изворима помиње се да је постојала још 1500. године.Црква је у вријеме игумана Инокентија Павловића и архимандрита Синесија Давидовића добила данашњи изглед. Сазидана је 1855. године, у пасовима од црвеног и бијелог клесаног камена, са звоником на преслицу са три окна.Првобитни иконостас из 1864. био је рад Николе Аспиотиса, грчког мајстора са Крфа. Црква је током више ратова страдала, а у земљотресу 1979. претрпјела je велико разарање, када је, нажалост, уништен и дио старијег иконостаса. Дугогодишњим рестаураторско-конзерваторским радом ова црква је у цјелости обновљена, заједно са оштећеном црквом Св. Николе и манастирским конаком. Осликана је фрескама из радионице мајстора Драгомира Јашовића и његове кћерке Јелене, 2009. године.
Филијална црква Успења Богородице, лоцирана на манастирском гробљу, дуга је 6 метра, а широка 3 метра. Представља примјер једноставне једнобродне камене сеоске цркве са полукружном апсидом и звоником. На основу ктиторског натписа зна се да је црква подигнута 1620. године, и да је и њу , као и цркву Светог Николе, тада фрескописао поп Страхиња из Будимља.Унутрашњост цркве осликана је портретима српске владарске лозе Немањића: Стефана Немање, Стефана Првовјенчаног, Саве, Стефана Уроша Првог, Јелене, Милутина, Стефана Дечанског и Стефана Душана. Осим ових портрета, цркву својом љепотом посебно украшавају олтарска фреска Богородице и композиција Успења Богородице. Старији иконостас ове цркве је страдао, а нови је, као и у цркви Св. Саве, израдио архимандрит Павле Калањ, садашњи настојатељ манастира.
Поводом 900 година манастирског храма Светог Николе манастира Градиште у Паштровићима 21.маја 2016 године је у овој древној светињи, након вечерње службе, одржана свечана духовна академија.
На почетку академије игуман манастира, архимандрит Павле Калањ поздравио је свештенство, свештеномонаштво и вјерни народ.Он је позвао све присутне да се радују и веселе јер славе јубилеј који ријетко ко може да слави.
„На овом кршу часни наши преци подигли су ову светињу прије девет вјекова. По народном предању, међутим, а и сви су изгледи да је тако, овдје је и раније био храм. Постоје трагови од старе базилике, неки римски трагови и гробнице“, рекао је Архимандрит Павле.
Он је рекао да све то указује да је манастир Градиште један од најстаријих на овим просторима.
„Захваљујем вам се на овако великом присуству и што сте тако здушно подржали ову прославу, што је од свега важније“, рекао је Павле Калањ.
Професор Цетињске Богословије Будимир Алексић говорио је о Буквару инока Саве из 1597. године.
„Нарочита је прилика и посебна част говорити о првом српском буквару овдје гдје је он настао, у овом древном манастиру, чију 900-годишњицу данас обиљежавамо“, казао је Алексић.
Он је нагласио да је по својим духовним прегнућима српски народ историјски народ.
„Са поменом на Студеницу, мајку српских цркава, на Хиландар, Милешево и друге српске манастире у које спадају и три чувена паштровска манастира – Грдаиште, Режевићи и Прасквица, девет стотина и више година је хронолошка мјера те традиције. Радосни смо и поносни као народ, јер смо стваралачки трајали, а не само силом прилика вегетирали у тишини или буци историје“, казао је он.Алексић је додао „да је то трајање, истина, било често мучно, патно и трагично, са мучним борбама за опстанак када су људи били усмјерени само да преживе“…
„Послије турске најезде и губитка државе дуго времена је трајала борба за опстанак, уз скривено његовање и развијање своје традиције. У манастирима се одржавала стара српска духовност, у њима је свијетлила нада да ће тешке кризе и искушења проћи и да ће доћи времена вишег духовног живота“, устврдио је Алексић.
Доказ да је то тако по Алексићу је и подвиг двојице монаха – јеромонаха Стефана, игумана храма Пречисте Богородице и јеромонаха Саве из манастира Дечана, чијим је трудом штампан Први српски буквар 1597. године у Венецији.
(наставиће се)
