Несхватљиво је колико се овај народ одлучује за латиницу, којом се не може написати велики број наших ријечи. Ево неких: надживјети, поджупан, оджуборити, наджелудачни, поджелудачни, надждријелни, подждријелни, наджучни, поджучни, наджбир, поджбир, поджећи, поджарити, поджигнути, конјунктив, конјунктива, конјунквитис, конјункција, конкунктура, конјуговати, конјугицидијум, инјунктив, инјекција, инјектор, инјектирати, инјурија, инјурант, инјурат, а има их још. Све је ово различито за онога ко има слуха за језик.
Захваљујући латиници, некад сам мислио да се конјунктивис чита коњунктивитис и да има везе са коњима. Касније сам сазнао да је то обољење конјунктиве у оку. Некад сам говорио и ињекција, што је погрешно. То је сложеница од in и jecto,што у латинском језику значи убризгати.
Захваљујући латиници, још не знам како се зове премијер Израела. Је ли Бењамин, или Бенјамин? Је ли Нетањаху, или Нетанјаху? Нека напишу ћирилицом, па ћу знати. Дакле, латиница је велики удар на наше образовање. Мудраци су давно рекли да ништа не убија као незнање. Ако је то тако, наше знање немилосрдно се убија латиницом.
Јован Ераковић
