МАНАСТИР СВЕТОГ ГЕОРГИЈА, БИЈЕЛА КОД ШАВНИКА
О Господе Творче васионе
Откад звона Православна звоне
И проносе кроз дуга времена
Дивну славу Христовог имена
Колико је земаљскога шара
Безброј светих црквених олтара
Подигнуто Васкрслом Господу
И у дичном Србиновом роду
Свуд су Божји храмови дизани
Од како смо са Крстом свезани
Ђе су стопе Светога Кирила
Доходиле те су се крстила
Рода Србског чеда возљубљена
Држећи се Христовог имена
Па Кирило и с њим Методије
Нашег рода претке најславније
Крштењем су у вјеру увели
Па су тако Срби започели
Подизати храмове Божије
Током наше славне историје
У та давна и славна времена
У сред дивног Дробњачког племена
Храм ће један Божји да засија
А у славу Светог Георгија
Кад се битка с Бугарима била
А јуначка војска доходила
До извора ријеке Бијеле
Како књиге староставне веле
И народно што памти предање
Ту је свето подигао здање
Кнез Вуловић баш из тога краја
Да се народ са вјером напаја
А уз помоћ из Тушине бана
И дарове Светога Јована
Мученика краља Владимира
У тишини духовнога мира
Храм заблиста хиљаду и неке
Кад Бугаре код Таре ријеке
Наши славни потукоше претци
Па Биовској дођоше Ријеци
Испод дивног брда Туњомира
Саградише дивног манастира
Са густом је шумом скривен био
Пострадава па се обновио
Ко и народ што је ту живио
У времена тешка и крвава
Ту је некад Свети отац Сава
Дрво бора посадио био
А манастир чува у бранио
Народ Србски и Дробњачко племе
У зло доба и страшно вријеме
А Свети је ратник Георгије
Сачувао здање најсветије
После много невоља и мука
Његова је Светитељска рука
Заклањала под окриље своје
Те до наших дана остао је
И цар Лазар прилоге је слао
И светињу ову обнављао
То је било мјесто од састанка
Чувар вјере кршнога Дробњака
А тој Цркви књегиња Милица
Лазарева часна удовица
У вријеме оно најсветлије
Дар Икону Мајке је Божије
Приложила на вјечно знамење
Да јој роду буде на спасење
Ту се војска била причестила
На Косово која је ходила
По позиву кнеза Мученика
Дробњачкијех бираних ратника
Кажу да је у Свето Кијево
Књига стара песто љета ево
Која ову светињу спомиње
А она је ко многе светиње
Од зулума Турскога страдала
И вазда се изнова обнављала
Ту је многе јунаке купила
И хајдучко упориште била
Да договор за одбрану чине
А седамсто и друге године
По изградњи то вријеме бише
Поново га Турци запалише
А убрзо Срби обновише
Те је отац Максим украсио
Ово здање у игуман био
До седамсто тридесет и пете
А голгота ове цркве свете
Поново ће настат за сто љета
Када сила Агарјана клета
Запалила овај дом Божији
Јер је брана био тиранији
Слободара на ове просторе
Што се за част и истину боре
На хиљаду и осме стотине
Четрдесетог љета и године
Плам ватрени светињу прогута
Ал и после тога страшног пута
Поново се обнова настави
Натпис оста да се Бог прослави
И Храм Свети Светог Георгија
Ко звијезда блистава засија
У вријеме Николе првога
Осамдесет љета и седмога
Хиљадите осамсто године
Засија сунце с небеске висине
У вријеме Митрофана Бана
Поново је црква освештана
Те игуман тад Дионисије
Ту појаше Богу Литургије
Но вријеме благостања прође
И опака брозомора дође
То уз помоћ проклетога врага
Свуд је свога оставила трага
Погубиће часне свештенике
И честите старце духовнике
Те у ова чекаше светиња
Док у њојзи вјере пламен тиња
Ново доба свога Васкрсења
И сад ево млада покољења
У храмове Божије хитају
Са чудом се чуде и питају
Како ова светиња се диже
Кад у Црну Гору на трон стиже
Митрополит тад Амфилохије
Он свуд цркве обнавља Божије
А њена је привукла дивота
И чувара Острошког Ћивота
Крговића оца Исаију
Те он рече тад Амфилохију
Наш Владико наш духовни оче
Чами свети манастир сироче
У Дробњаку Светог Георгија
Па бих тамо мога кренут и ја
Да светињу обновимо ову
Славни преци на то све нас зову
Митрополит благослове дава
Помого те Свети отац Сава
Те уз много уложеног труда
Што се може убројат у чуда
Он са мајком монахињом пође
На то мјесто освећено дође
Држећи се светог Јеванђеља
Ту подиже конак из темеља
Са помоћу многих добротвора
Те пропоја планина и гора
А мати је ту Анастасија
Уз свог сина Господа славила
И монашки живот завршила
Па сад браћо ко год тамо ходи
Види цркву што ка небу води
Окружена брдима и гором
А у Храму са Анђеоским хором
Чудотворца Светог Георгија
Архимандрит слави Исаија
На то мјесто часни и јуначко
Храм Божији у племе Дробњачко
У којему јарко сунце сије
Слава теби Свети Георгије
8. новембра 2025. године на празник Светог Великомученика Димитрија у Никшићу
Чтец и химнограф Блажо Љ. Даниловић
(Аутор је чтец древног храма Светих првоврховних Апостопа Петра и Павла у Никшићу, теолог Српске православне цркве, химнограф и српски народни епски пјесник)
