Предлог да се Резолуција о геноциду у Шаховићима нађе на дневном реду Скупштине није уврштен, јер је за њега гласало 24 посланика, док је 16 било против, а 20 уздржано.

У име клуба посланика Бошњачке странке (БС), парламентарац тог субјекта Јасмин Ћоровић затражио је да се тај предлог стави на дневни ред сједнице.

–За овај злочин нико није никад одговарао и никад нико није био осуђен. Подсјетићу да је овај злочин почињен у мирнодопском периоду. Ми са овом резолуцијом не желимо да упиремо прст ни у кога, ни у један народ, али желимо какву такву сатисфакцију за убиејне и њихове породице. Циљ ове резолуције јесте да се злочин, попут овога који се десио прије равно 100 година и о коме се ћутало, у Црној Гори никад више не догоди. Ових дана чули смо питање да ли је било доста резолуција. Не господо, било је доста геноцида, убијања, страдања, а резолуције су само цивилизацијски начин да се суочимо са том прошлошћу, поручио је Ћоровић и додао да је резолуција “тест зрелости друштва”, те да је она предложена на фому “помиритељске политике”.

Како је казао, подршку очекују и од власти и од опозиције.

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС) Абаз Диздаревић је истакао да ће његов клуб подржати да се резолуција нађе на дневни ред, али да ће се о њој изјаснити накнадно, јер је могуће да ће бити подложна измјенама.

Предсједник посланичког клуба Покрета Европа сад (ПЕС) Василије Чарапић је саопштио да је у Барометру 26 предвиђено успостављање посебног механизма који ће укључивати радне групе и скупштинске одборе који ће имати експертску подршку, а на којима би се расправљале овакве теме “у атмосфери јединства” и “тражити консензуални пут до усвајања разних резолуција”.

-Будући да је Барометром предвиђено да ће тај механизам успоставити на првом наредном састанку предсједника партија парламентарне већине, односно потписница Барометра, сматрам да би усвајање ове тачке сада било супротно ономе што је договорено на нивоу политичких субјеката већине. У том контексту, ми ћемо се држати онога што је договорено на Влади и бити уздржани, казао је.

Ћоровић је одговорио да је овај предлог достављен прије Барометра, а да га је потписао Одбор за обиљежаванеј геноцида, а потписали чланови многих партија, не само БС.

Шеф парламента Андрија Мандић саопштио је да се у писарници те институције налази велики број резолуција.

-Неке од њих су покренуте још 2007. године. Да се прихати резолуција Савјета Европе о осуди тоталитарних режима, о Прашкој декларацији. Имамо групе грађана из Вранеша који траже осуду злочина који се десио 1906. године. Дакле, није ово једна једина резолуција. Посланик Никола Цамај је предлагао једну резолуцију којом би се обухватили сви злочини. Несумњиво је да се 1924. године у Вранешу десио тежак злочин, казао је и додао да у процедури има “бар десетак резолуција које чекају годинама да буду стављене на дневни ред”.

Након што предлог није уврштен, Ћоровић је констатовао да то показује да “као друштво нисмо сазрели”, те да се нада да ће грађани “на неким наредним изборима знати да цијене”.

Мандић је одговорио да је он то исто говорио 2007. године кад “није било спремности да се усвоји резолуциај о осуди злочина тоталитарних режима”.

извор: вијести