Трибина „Ријеч“ Удружења књижевника Црне Горе, у оквиру сегмента „Књиге чланова УКЦГ“, била је вечерас посвећена представљању књиге „Вила са Чакора“, ауторке Неде Ђукић Боројевић, у издању Културно-просвјетног друштва „Васо Пелагић“ из Пелагићева. Ово дјело доноси потресно свједочанство о трагичној судбини младе Бранке Ђукић, средњошколке из села Метеха код Плава, која је 2. септембра 1975. године убијена на Чакору.
Књига осветљава не само личну трагедију једне породице, већ и шири контекст страдања и бола који обележавају косовско-метохијски простор. Посебну тежину овој причи даје судбина Бранкиног оца, Рада Ђукића, који је у бјелопољској судници сам пресудио једном од убица своје кћерке.
„Вила са Чакора“ је више од књиге — она је тужбалица, риданица и сведочанство о непролазним ранама, патњи и неправди које, од времена Његошевих речи „О Косово, грдно судилиште“, па до данас, остају дубоко урезане у колективно памћење.
Ауторка Бранка Ђукић Боројевић је истакла да је књигу написала као дубоко лични и породични дуг — као покушај да се сачува сећање на трагично страдалу Бранку Ђукић, али и као опомена да се такве трагедије не смеју заборавити.
У том смислу, „Вила са Чакора“ није само књижевно дело, већ сведочанство и својеврсни запис о болу, неправди и историјским околностима које су обликовале судбину једне породице.
Он је истакла да је дело настало из потребе да се истина сачува од заборава и да се глас жртве чује кроз време. Ауторка је указивала да је писање било емотивно и тешко, али неопходно — као чин памћења и отпора према прећуткивању страдања.
Укратко, њена основна порука може се свести на три кључне идеје:да се истина о Бранки Ђукић сачува, да се страдање именује и не заборави, и да књижевност има снагу да буде сведок времена и опомена будућности.
О књизи су, поред ауторке, говорили Славољуб Ђукић и новинар Иван Милошевић. Посебан уметнички тон вечери дао је Секуле Церовић, који ће уз звуке гусала извео мелодију снажне симболике и опомене, док је програм употпунила и Милица Краљ, потпредседница УКЦГ и уредница Трибине „Ријеч“.
Ова трибина представља прилику да се кроз књижевност, реч и музику сачува сјећање на трагичне догађаје и да се, кроз културу памћења, отвори простор за дубље разумевање историје и страдања.
