Пише: Иван Милошевић

Равна Гора. У срцу Србије надомак Чачка, Горњег Милановца, Ваљева, Љига… И ове године угостила је на хиљаде поштовалаца легендарног генерала Драже Михаиловића. По ко зна који пут показало се да је Дража легендарни српски јунак и вожд трећег српског устанка и да међу Србима и данас тиња огњиште васкрса и спаса Српства. Док човјек вујуга сеоским путем преко Брајића, Коштунића, Прањана… не може да не осјети Дражин дамар Равне Горе и њене поруке да Српство и данас, као и прије више од 80 година има шансу да успије, надахне се жаром српског бунта и наде да мора и мора Србима бити боље. Али тек онда, када Срби буду Срби и када схвате да као Срби могу опстати као европски и свјетски народ само онда када пригрле вриједности Равне Горе и дјело вожда Трећег српског устанка – генерала Драже Михаиловића!

Равна Гора и овога Марковдана, окупана изненадном смјеном кише и Сунца, као да је гладна Српства, као да је гладна српског опстанка! Због тога ваљда и данас мами не само својом љепотом, него и неумрлом поруком српског васкрсења. Побиједити мора, али само уколико су јој Срби вјерни и слиједе идеје и покрет и даље безгробног легендарног генерала. Можда данас нигдје није тако топло Србима око срца као на Равној Гори, која као центар српске кружнице окупља Србе са свих страна свијета, посебно из Србије, Српске, Црне Горе и расијања. Као да на Равној Гори одједном нестану све српске националне и духовне границе и изнад цркве Светог Ђорђа и споменика Дражи  опипа се српско било и животни дамар прожет надом у краља, демократију, Светосавље и Дражине војнике вјерним заклетви да Равна Гора побиједити мора! 

И прије неколико дана на Раној Гори поштоваоци Драже Михаиловића окупили су се да кажу да нијесу заборавили Чича Дражу и да је Дража и даље жив и да се његова идеја и војска  и данас боре са вјечним непријатељем – комунизмом и комунистичким потомцима! И данас широм српских земаља има комуниста као на гори листа који и даље шаљу своје емисаре широм Српства и разглашавају лажи о Дражи Михаиловићу. Сигиран сам да комунистички телали сваке године прокрстаре и Равном Гором у жељи да још једном и сваке године још једном покопају Дражу и смјесте га у нечасну издајничку фијоку коју су додијели једном од најхрабријих и најодликованиј српских официра у цјелокупној српској историји. Џабе телали и савремени Брозови курири, јер и прије него што дођу међу равнице Равне Горе схвате да су изгубили борбу против Драже и његових војника и као нежељени гости шмугну иза прве равногорске кривине и удаље се тамо негдје пут Кумровца, Дрвара, Бихаћа и Загреба! 

На Марковдан је ове године у цркви служен спомен Дражи, а ломљен је и славски колач као облик нове духовне заклетве легендарном генералу. Под сводовима цркве за душу и дјело Драже помолили су се свештеници српске цркве, али и војводе Гига Божовић, Милета Павићевић, Станко Магуд, Алекса Прокић, Јован Вуковић и Неђо Ошап. На Равној Гори био је и прота Раде Радовић, брат митрополита Амфилохија. Домаћини једног од скупова на Равној Гори прије два дана били су и Срби из Црне Горе. Окупила их је мука и невоља због данашње невоље у коју је упала Црна Гора, а коју не зна као да ријеши и коначно отресе са својих плећа наслаге комунизма! 

Поред Срба из Црне Горе били су ту Срби из Србије, из неколико Равногорских покрета и сљедбеници Драже из Српске и расијања. Сви они на Равној Гори су једно, окупља их дух Драже, монархије и вјерности цркви као духовном чувару Српства! 

Има на Равној Гори и трагова комунизма и ђавоље комунистичке работе наметнуте четницима током протеклих 80 година и Равна Гора води невидљиву борбу са њом, раскринкава је и шаље низ планинске падине и лијечи мелемним травама незаборава Драже и његових војника, српског краља и Немањичке круне! 

Због те невидљиве борбе и ове године Равна Гора је сјајила посебном сјајем. Због тог сјаја који се може осјетити само на Равној Гори, Равна Гора побиједити мора. Та парола исписана је на свакој травки са обронка Сувобора! Треба је само убрати и подијелити широм Српства.

Српство, Дража и Равна Гора су невидљиво српско тројство. Оно дише српским плућима и удише поруке Равне Горе. Како и 1941. године, тако и данас, послије 83 године. Чак се то тројство јаче осјећа данас, него онда када је створено. Ваљда тако мора бити јер повратак Срба Србима је још увијек у току! До када ће то трајати зависи од Срба, али не и од Равне Горе!