Пише: Иван Милошевић
Ima li svetijeg i ljepšeg praznika od 21. maja? Ima li uzvišenijeg datuma u novijoj istoriji Crne Gore od onoga majskog dana 2006. godine, kada su Crnogorci, Bošnjaci, Albanci, Hrvati, Muslimani i svi ostali časni građani ove zemlje, okupljeni oko iste državne misli i iste ljubavi prema Crnoj Gori, mirno, dostojanstveno i demokratski potvrdili pravo na državu, ime, zastavu, jezik, slobodu, vječnost i budućnost?
Slavimo građane Crne Gore – Crnogorce, Bošnjake, Albance, Hrvate, Muslimane, i sve druge koji znaju da je najveća snaga Crne Gore upravo u njenoj različitosti. Slavimo onu Crnu Goru koja ne pita čovjeka kako se moli, nego kako živi sa drugim čovjekom.
Neće strvožderi tuđih ideologija, ni hijene političke mržnje, nikada narušiti njen sveti gorski prijesto slobode. Mogu prijetiti, mogu poricati, mogu falsifikovati, mogu se zaklanjati iza ,,velikih riječi“ i tuđih zastava, ali ne mogu pobijediti ono što je dublje od svake propagande, ne mogu pobijediti ljubav prema Crnoj Gori.
Све ово су цитати из данашње „Побједе“. Аутор у набрајању народа у Црној Гори (не)намјерно изоставља Србе. Помиње све остале, ваљда као темеље савремене и независне Црне Горе, али у том набрајању нема мјеста за Србе. Њима је, претпостављам, намијењен задњи наведени пасус, гдје се помињу стрвождери, хијене, фалсификатори, махачи туђим заставама… И онда ће „Побједа“ наредних дана славити 21. мај, називати га најважнијом и највећим датумом савремене Црне Горе и славити њен грађански профил, али, наравно, без Срба! Да ли зато што су стрвождери, хијене, фалсификатори, питам се, а као да не знам одговор, а знам га и читам између редова.
И иста та „Побједа“, као и остало друштво окупљено око тог листа и њихове вељецрногорске идеологије, наредних и осталих дана жалиће се на Србе, као непожељне и реметилачке факторе њихове независности и суверености. И оптуживаће их, као што у данашњем броју „Побједе“ ради њене прво перо, да су овдашњи Срби само дио страног колорита и обавјештајног утицаја комшијске и мрске државе! И тражиће беспоговорну обавезу да и Срби славе оно што им се не слави, јер у супротном, Срби ће само доказати да су слуге туђих интереса, односно београдских хајдука, харамбаша и осталих паша!
И наравно и ови из „Побједе“ и друштво око ње позиваће се на грађанску суштину Црне Горе, њену културну, вјерску и осталу разноликост, али све то, као што показују наведени цитати, подразумијева све народе у Црној Гори, осим Срба. Је ли то дискриминација, национална, грађанска и свака друга или је то европска вриједност нове, обновљене Црне Горе и њених медијских и осталих вођа. Дакле, има мјеста за све, осим за Србе. За њих је намијењена нешто другачија прича, ваљда ова која помиње стрвождере, хијене, фалсификаторе…
Било како било, Срби смијене власт, али све остане по старом. Штавише, антисрпство се шири геометријском брзином и ко све то може да стигне, дефинише и наброји. Једино „Побједа“ и њени новинари, уредници и сарадници, који и другог посла немају него да откривају вељесрпске уроте и преваре. Ваљда су у томе најбољи, научили су све вјештине о томе и очекују да због тога буду награђени. И биће задовољни, јер ближи се 21. мај и сви ће славити тај датум. Неће Срби, али то у „Побједи“ и очекују. Ваљда им славље не би било потпуно без тог оправданог изостанка!
