Пише: др Петар Милатовић Острошки
Рођаче Јакове Милатовићу, малочас сазнах за твоје писмо Александру Шешељу, сину Војислава Шешеља, које је Војислав Шешељ јавно прочитао у емисији на Хепи телевизији у фебруару ове године и оно у цјелини гласи:
„Помаже Бог, господине Шешељ. У једном од јутарњих програма ТВ Хепи Ваш отац Војислав је најавио нову књигу под називом „Шћепан Мали, Зеко Мали и Јаков најмањи од црвених Милатовића“. Прије него што ишта каже за Милатовиће морао би да зна да су исти ти Милатовиће, морао би да зна да су исти ти Милатовићи мој прађед Петар, прабаба Љубица и ђедов рођени брат Мркоје убијени баш од метка црвених који нијесу били Милатовићи. Те податке можете наћи у књизи „Пакао или комунизам у Црној Гори“ на 34. страни. Како ставити у исти кош убице и жртве, тада једну угледну породицу једног учитеља из Бјелопавлића, мог прађеда Петра који је имао шест синова, много земље, злата и млин и оне који су их убили и опљачкали? Оставили су ђецу без родитеља и опљачкали су сво злато које су нашли у кући. Милатовићи су, такође, бранили манастир Острог од Турака – мој директни предак Мркоје и његова браћа и учествовали су другим историјским биткама. Мислим да би Ваш отац прво требало да се упозна са Милатовићима и нашим племеном, његовим јунаштвом и страдањем, па тек онда да на њега ставља било какве етикете. Ја имам двије књиге од Вашег оца са посветом, које ћу Вам послати у прилогу. Када сам куповао књиге на Сајму, да ли сам и ја био црвен? Ја цијеним борбу Вашег оца у Хашком трибуналу, као и остале његове подвиге, али ме је много увредила и уздрмала његова најава нове књиге. Надам се да ћете ово писмо проследити господину Војиславу и да ће он промијенити наслов – из истог избацити Милатовиће, а поготово префикс „црвени“. Срдачан поздрав и све најбоље Вам желим у Вашој политичкој каријери.“
Јакове, запрепастила ме твоја дрскост да толико фалсификујеш и обмањујеш.
Петар није твој прадјед него мој дјед, а твој дјед је Радојица, по ранијим твојим признањима, био је партизан.
Нико од твојих из породице није страдао од партизана него се ради о мојој породици, а не твојој. Позиваш се на публикацију „Пакао или комунизам у Црној Гори“.
Тамо је ријеч о мојој породици, мом дједу Петру, мојој баби Љубици, рођеној Павићевић, Мркоју, мом најстаријем стрицу, а не о твом „прадједу Петру и прабаби Љубици“.
Пишеш да је брат Петров „рођени брат Мркоје убијен баш од метка црвених који нијесу били Милатовићи“.
Јакове, превише масно фалсификујеш чињенице.
Петар је имао једног брата који се звао Раде и који је опљачкан и убијен код Шида прије Другог свјетског рата.
Пишеш у писму Шешељу: „Оставили су ђецу без родитеља и опљачкали су сво злато које су нашли у кући.“
Јакове, у твојо кући у Дабовићима злато је била мислена именица тада. Ради се о злату из моје продичне куће у Велети, а не о злату из твоје куће у Дабовићима.
Од тог злата из моје породичне куће подигнуто је послије Другог свјетског рата седам кућа у Бјелопавлићим, о чему пишем у мом новом роману.
Злато које су партизани опљачкали није из твоје куће него из моје у Велети. Зашто обамњујеш јавност рођаче? Стиди се!
Ти си узео податке из мог аутобиографског романа „На бранику истине“, издавачи: Књижевна заједница „Васо Пелагић“, Бања Лука; Удружење књижевника „Горски видици“ Даниловград и Књижевни клуб „Темељи“, Подгорица- Бања Лука-Даниловград-Подгорица 2023. године (ISBN 978-99976-51-45-7, CBISS.RS-ID 137626881) присвојио их POSLAO у писму Шешељевом сину мом сину Александру, које је Војислав Шешељ, понављам, јавно прочитао на телевизији Хепи у фебруара ове године..
Преузео си податке о мојој породици из те књиге, из поглавља „Партизанска ликцидација моје породице“ на странама од 27 до 35 и приказао као да је твоја породица страдала од партизана.
Превише гнусна лаж.
Ни у сну ми не би пало на памет да си у стању тако дебело да обањујеш јавносст и да туђе жртве приказујеш као жртве твоје породице.
Превише јадно и срамно, жалосни рођаче Јакове, предсједниче Црне Горе!
У публикацији «Пакао или комунизам у Црној Гори на страни 34 дословно пише:
«„Петар Ј. Милатовић, учитељ, стар 37 година. Општина Петрушинска, срез Даниловградски; Милатовић П. Љубица, домаћица, стара 35 година. Општина Петрушинска, срез Даниловградски. Убијени мучки из засједе, ноћу, на вратима кућњим, од стране партизана: Пелевића Милоша, Пелевића Сретена, Богићевића Неђељка,Савовића Сава, Радоњића Марка, Ђуровића Војислава и Ивановића Душана.”
Драги и жалосни рођаче Јакове у свом аутобиограсфксом роману „На бранику истине“, на страни 29 објавио сам дословно: „У истој публикацији, поред убијеног дједа Петра и бабе Љубице, на истој страни налази се име убијеног стрица Мркоја, а за другог стрица Властимира остало је усмено предање у породици да је погинуо од подметнуте мине на нашем имању која га је пребацила преко тује која је висока петнаест метара.“
Јакове, зашто обмањујеш јавност и жртве комунистичких злочина над мојом породицом приказујеш у твом писму Шешељу као да су жртве твоје породице, кад су сви твоји били комунисти?
И ти предсједник Црне Горе?
Човјече, кад овако дебело обањујеш јавност и трагедију моје породице приказујеш као трагедију твоје, шта обичан грађанин треба да мисли о теби?
У крајњем случају, не занима шта ће обичан човјек мислити о теби, али ме и те како занима шта ће тај исти човјек мислити о братству Милатовића кад Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, овако дрско и срамно фалсификује чињенице!!!
Прст на чело, а не у нос, драги, весели и тужни рођааче!!!
