Пише: Иван Милошевић
Један ДПС-овац из Берана данас се огласио о „разјареним четничким хордама из Горњег Заостра“. Додао је понешто и о „четничком кољачу Павлу Ђуришићу и једном од највећих злотвора у историји Црне Горе“. Да неко неупућен прочита његово саопштење стекао би утисак да је Горње Заостро недавно било поприште средњевјекјовне крваве битке, гдје је нож био главно оружје и гдје је крви било до кољена. А и како би друго (претпоставља ДПСовац) када је скупом у том селу доминирао четнички кољач и непревазиђени ратни злочинац – Павле Ђуришић! Наравно није берански ДПС-овац усамљен, њему сличних је пуна његова странка, како међу подмладком, тако и међу ветеранима. Истина и добар дио народа не мисли ништа другачије, напротив, приликом коментара поменутог и сличних текстова, не крију своју идеолошку партизанску чистоту и предлажу једноставне методе обрачуна са ретрогадном, злочиначком и кољачком четничком идеологијом!
И ма колико се навикао посљедњих деценија на такве изјаве, увијек ми некако запарају очи и душу и натјерају да се упитам гдје живим и са киме живим. Па, данас је и дјеци у врићу досптупан интернет, а на тој мрежи имате богату литературу о Другом свјетском рату и улози четника у њему. И површно прелиставања је довољно да нормалноме човјеку постану јасни ужаси грађанског рата у Црној Гори и бројни злочини у њему. Па и кишним глистима је јасно да ти злочини нијесу били само на једној страни, него да и друга страна (комунистичка) има крваве руке и да тек предстоји објективно пребројавање и утврђивање злочина према сопственом народу у њиховој режији. И за то не треба нека памет, неко велико образовање, потребан је само здрав осјећај према животу, његовој сложености, дубини, мраку и свијетлу!
И када се у том правцу протресе изјава поменутог беранског ДПСовца дође се до закључка да у Црној Гори још увијек и упркос свему недостаје здрав осјећај према прошлости и разумијевања прошлих догађаја из угла објективног сагледавања и тумачења. Четници нијесу били кољачи нити је то била њихова пореовлађујућа пракса, иако нико не спори да су током Другог свјетског рата правили злочине према цивилном становништву. Истина, они су већином биле реакције на претходне злочине према Србима у Црној Гори и већином у Босни, али то их не ослобађа одговорности за почињена недјела. Међутим, због тога потпуно сметнути са ума и гумицом избрисати из историје и индивидуалног и колективног сјећања све злочине комуниста, како у Црној Гори, тако и Босни, Србији, представља интелектуални промашај раван данашњим заговарачима да је земља равна плоча, а не закривљена лопта. И када се суочите са таквим промашајима останете без текста, једноставно тешко је схватити да таква свијест још увијек постоји и да се четници и данас називају „разјареном хордом“. А посебно када се та наводна хорда окупи у наше вријеме у Горњем Заостру!
Више пута сам био у Горњем Заостру и те „разјарене хорде“ нијесам видио. У том селу сваке године се окупљају поштоваоци традиције Југословенске краљевске војске у Црној Гори и то је прилика да се барем један дан посвети њиховим командантима, попут Павла Ђуришића, Ђорђија Лашића, Баја Станишића… И окупљени немају намјеру да своје погледе намеђу другима, али желе да подсјете политичаре, али и обичан свијет да у Црној Гори још увијек има потомака четника и да они своје претке доживљају другачије од партизана и њихових данашњих потомака. И траже да се њихов поглед на грађански сурови рат уважи таман толико колико и онај други, партизански. Ево, баш данас читам славопојке о Бошки Бухи и заслугама комуниста за ослобађање земље и побједи над нацистима. И то никоме не смета и нико на то не реагује, иако у Црној Гори има потомака четника којима таква славља могу да сметају и да им вријеђају емоције према прецима!
Таква црно бијела слика стварности, наравно, никоме добра неће донијети, али она се не испољава само поводом четника и партизана, него и приликом тумачења савремених појава. Тако је данас један аутор са портала „Аналитике“ Црну Гору подијелио на обожаваоце Мадоне, Ролингстонса и савремених култних музичких састава и оне друге који слушају Цецу, Карлеушу… И наравно, права Црна Гора је на оној првој страни, док ова друга не заслужује ни да се помене. А богами поменути аутор их помиње и при том употребљава термине попут оваца, стада и блејања. Јасно је да су они у данашњим околностима сличне онима које се употребљавају за четнике, односе такозване кољаче и ратне злочинце!
И у тој парадоксалној једноставности и површности пролазе нам црногорски, српски и монтенегрински дани. Мало је у њима свијетла, напротив црно бијели мрак сваки дан маршира домађим порталима и осталим медијима и не да свима нама да искорачимо из тог зачараног круга!
Докле ће све то тако да траје, не знам, али знам да се овако не може разговарати и да на овакав начин не можем,о доћи до правих рјешења. Можда је и нечији циљ да буде тако и близак ми је став да неко иза јавне сцене повлачи потезе који нас и даље држе у мраку. Стога ми се чини да је главна ствар у Црној Гори открити оне који раде иза јавне сцене, али је креирају у складу са својим интересима. Ја те тајне режисере наших живота и појава дефинишем дубоком УДБОМ и прилично сам сигуран да негдје, баш у овом тренутку, у неком подруму или канцеларији, припадници дубоке УДБЕ пишу своје извјештаје и шаљу их централи, односно почасном предсједнику ДПС-а. У складу са њима и његовој одлуци у медијима и осталим сегментима друштва пласирају се идеје о којима сам говорио у овом тексту. И све тако у круг и унаоколо и све тако док се дубока УДБА не расформира и коначно за свагда пензионише. По мом сркомном суду пензионисање УДБЕ јесте главни задатак у Црној Гори, али на његово коначно рјешавање сачекаћемо још најмање 20 година. А можда и више, јер УДБА је још увијек јака и свуда је присутна. У њеном пензионисању не могу нам помоћи странци, ипак, је то наша обавеза. Међутим, то ће све потрајати, а доказ томе су и текстови и ставове које сам помињао у овом тексту!
