Пише: Мр Момо Јоксимовић, предсједник Партије пензионера Црне Горе

У политици је најтеже  сачувати једно- доследност. Народ може опростити грешку, може разумјети и политички компромис, али тешко прашта када осјети да је преварен.

Управо зато се данас у Црној Гори све чешће поставља питање : Бојовићи – о чему се ради.???

Професор филозофије у политику није ушао као самостална политичка снага. До позиције посланика у Скупштини Црне Горе дошао је захваљујући подршци  Демократске народне партије и њеном лидеру Милану Кнежевићу.   Мандат не припада Бојовиу већ ДНП. Частан човјек би вратио мандат.Такође, његова супруга, добила је једну од најважнијих  функција у главном граду—мјесто предсједнице  Скупштине Главног града. Подржана од ДНП.

Многи који су их подржавали кроз Милана и ДНП, очекивали су  да ће остати вјерни идеалима и симболима под којима су  добили повјерење народа. Зато је дио  јавности остао затечен сценама , гдје су се појавили са порукама  и симболима  које значајан број њихових гласача доживљава као удаљавање од  српског политичког корпуса у Црној Гори.

Посебно боли утусак да је тробојка, коју су мниги грађани носили као симбол борбе за идентитет и равноправснот, гурнута у страну онда када су дошле функције, утицај и политичка моћ.

Народ зато тражи одговоре.

Шта  се то промијенило Бојовићи- Боровинићи.???

Да ли су фунције постале важније од идеала.???

Да ли је политички успон донио промјену политичког курса.???

И зашто они који су добили повјерење  српских гласача данас избјегавају да јасно кажу гдје  стоје???

Грађани памте да су  Бојовићи и раније сарађивали са разним  политичким и аналитичким круговима: ЦЕМИ, Залтко, Вујовићи. То само по себи није спорно. У демократији свако има право на свој пут. Али је спорно када се бирачима  једно прича, а друго ради.

Посебно је осетљиво питање односа према валсти и политичким  комбинацијама у Подгорици и на државном нивоу.  Дио  јавности сматра да су поједини потези ослабили политичке снаге које су носиле  промјене 2020. године, а отвориле простор повратку старих структура власти.

Зато данас многи постављају једноставно питање:

Да ли су Бојовићи остали исти људи  које је народ подржао,или су их функције и  политички интереси промијенили.

Нико нема обавезу да вјечно мисли исто. Али свако има обевезу да народу каже истину.

Јер политика без  истине постаје трговина.

А народ у Црној Гори је  превише пута био порварен да би ћутао.

Зато Бојовићи -Боровинићи дугују одговоре јавности. Не због мржње, већ  због политичке  и моралне  одговорности према људима који су им  дали повјерење.