Пише: Момо Јоксимовић, Партија пензионера
Свијет више није слободан. Данас се више не пита народ нити институције. Не управља се државама из парламента, већ из центара моћи које народ није бирао. Демократија је сведена на пресдставу за јавност а права власт се налази тамо гдје нема избора, ни одговорности.Пресуде и закони важе само ако одговарају моћнима. Ако не—мијењају се или се не поштују.
Глобализам је стегао свијет.
Пресуде . Закони. Одлуке иниституција. Све то важи само ако је у складу са вољом моћних. Ако није, брише се, мијења или игнорише. Право је постало средство а не принцип.
Глобализам се више не крије иза приче о повезивању и напредку. Он данас моћно и отворено намеће правила, притиска владе и обликује политике по својој мјери. Државе су све више само географски појмови без стварне суверене снаге.
Одлуке се не доносе у парламентима, већ у центрима моћи које нико није бирао. Скупштине су постале форме, а државе губе суверенитет.
Скупштине расправљају али не одлучују. Академије ћуте или понављају наметнуте ставове. Медији не информишу—већ облукују стварност онако како одговара центрима моћи.
Црна Гора је школски примјер. Годинама су исти кругови утицали на власт, без обзира ко формално сједи у фотељама. Они који су држали конце у вријеме бившег режима, нијесу нестали—само су промијенили методе.
Данас притискају нове политичке лидере исто као што су притискали старе. Није питање ко је на власти—већ ко управља онима који су на власти.
И ту лежи истина коју многи не смију да кажу: грађани гласају, али не одлучују. Воља народа се филтрира, коригује и прилагођава интересима глобалних структура.
Ово није теорија—ово је стварност коју живимо.
Ако се настави овим путем, државе ће изгубити и оно мало достојанства што им је остало. Суверенитет ће постати празна ријеч, а слобода само успомена.
Вријеме је да се постави јасно питање: ко влада—народ или невидљиви центри моћи.
Јер ако народ не влада, онда демократија не постоји. Демократоја никад није ни постојала, као што и данас не постоји. Нешто мало је има само у Швајцарској, код референдума.
Глобализам није сарадња—то је притисак, уцјена и контрола. Државе се своде на извршиоце, а изабрани представници на послушнике.
Црна Гора нажалост није изузетак. Исти људи који су утицали на владст јуче, данас притискају ове нове људе. Смјењују се лица , али остаје иста рука која управља из сјенке. Није важно ко је на челу—важно је ко вуче конце.
Грађани гласају а не одлучују, воља народа се гуши. То није демократија већ политичко ропство .
А ако ћутимо—пристајемо. Вријеме је да се каже ДОСТА. Да се интитиције врате народу. Да држава буде држава, а не туђа испостава.
Или ћемо бити своји-или нас неће бигти.
И зато данас мора нам бити јасно, зашто наше институције и лидери игноришу грађане, немају кад да разговарају са народом, али зато извршавају налоге центара моћи. Они их и чувају и њима управљају.
