3 Responses

1. Кнежевић је честитао Босни и Херцеговини пласман на Свјетско првенство у фудбалу. Proleteri svih zemalja ujedinitese,tako se na svim portalima to pojavljuje ,izlivi ljubavi i njeznosti populisti lazni nacionalisti i komunisti,nista se nije promijenilo iz doba Broza ,komunisti jasu u sedlo josuvjek, samo Pavle ni na spomenik ne smije da jase svoga konja me zato sto je branio Srbe od musliman nego zato sto je CETNIK a to komunisti ne prastaju.Igra zvana lazni nacionalizam se nsatavlja zastvae crvene ili jednobojne i trobojka su josuvjek tema u Skupstini CG,da nije bilo Dritan i danas bi raspravljali o Mitropoliji. Narod u strahu zbunjen ,stari mole za povisicu koja nece stici a cijene u prodavnicama rastu,na pumpama ima goriva ali sve se manje toci.Kako god okrenes stanje dosta zabrinjavajuce,ali Bosna se plasirala na Svetskom Prvensto za USA.Koju ce zatavu da nose i ko sve hoce ili nece da igra za Bosance,hoce li Ramo Isak da ih predvodi na otvaranju s Jevrejskom zastavom u ruci a do njeega Milorad Dodik s Iranskom?U takvoj jednoj zajednic se u Bosni zivi a prenijeto na Crnu Goru stanje je potpuno isto samo eto mi se nijesmo kvalifikovali tako da sa tim zastavama sukobljenih strana u Persiskom Zalivu nemamo problema.
   Odmah da smo jasni ne podrzavam ovakvu ili bilo kakavu slicnu ovoj Vladi,ali zastava Kralja Nikole nase problem,e nece rijesiti taman kao sto ni sam Kralj Nikola dosta toga nije rijesio ali su se neke osnovne stvri itekao znale i ostaler zapisane.Drzati se samo jedne teme i zastave a sve drugo podrzavati je dosta sumorno i suvoparno.Ako se kao narod ne mozemo svi zajednici izborit za svoja prava na sledecim izborima s jasno postavljenim i zacrtani programom ponovnog ujedinjenja ni ovaj predlog o zastvi nas nece mnogo vratiti onamo gdje smo nekad bili.Dokle se javno ne pocne isticanje programa ponovnog ujedinjenja u ponovnu zajednicku drzavu svih Srba nego samo zatava dotle ce razni Sabovici Krivokapici i kako li se sve ne zovu svoju agendu odobravanaj svega antisrpskog sprovoditi u svakoj Vladi pa i u ovoj Milojkovoj.Srbi nemaju stranku i to je evidentno a program za ponovno ujedinjenje ni da spomene bilo koji od politicara,cak se i kulturna desvanja kritikuju kao atak na mafijasku drzavau Montenegro.Sve je to moguce i sve je to tako dokle u svim prostorima gdje zive Srbi vladaju komunisti.

   Одговори

2. (…) No Ustanak, ontološki, prevodom na srpski poprima svoje – nadam se i Dverjanima – jasnije značenje. Ontos na helenskom znači biće, stvarnost, kod nas sačuvano u rečima on, onaj, ona. Jedno od najstarijih imena Boga jeste Anu – ili, što kazali u nekim našim dinarskim krajevima, Oni (Onaj). Ontološki ustanak prema tome jeste Ustanak Bića, borba Sopstva za sebe kao vid Božijega Lika. Ta borba nije usmerena ni protivu koga ili čega – mada ona jeste, između ostaloga, i Suprotstavljanje Zlu silom kako je Ivan Iljin naslovio svoje, za nas možda najznačajnije delo. Što Superstruktura sebe smatra vlasnom, pa i pozvanom da boguje na Zemlji njen je – a delimično i naš – problem. Velim delimično, jer bez nas – dna Piramide najudaljenijeg od elektronskog Oka njihove gordosti – postojanje Olimpijaca, kako sami sebe zovu, lišeno je Smisla što oni, ne budući glupi, itekako znaju.

   (…) Ustanak samobitnih, koji sam nazvao Srpskom revolucijom – pod time misleći na povratak odlici (ne “jakobinskoj”) – jeste duhovno vaskrsenje moguće jedino i telesnim zalaganjem sebe do granica, pa i preko njih, sopstvenih moći.

   (…) Za Soj, naime, pamet nije preduslov – mada je glupost neprihvatljiva – kao ni znanje – iako je svest o sopstvenom neznanju neophodnost – već je to karakter, ličnost kao najveće moguće približavanje Božijoj Nameri spram svakoga od nas, ponaosob. Ta se Namera poima, pre svega poštenjem prema sebi, što opet zavisi od lične hrabrosti – Božijeg dara koliko i naše zasluge.

   (…) Zapad se, pak, “negativnoj selekciji” suprotstavljao primanjem u superstrukturu tek pošto bi kandidati sami nešto postigli – izbegavajući brozovski model opunomoćenja kadrova još u srednjoj školi. Teško stoga da bi u njihovo sretno doba neka njihova Mirjana Marković na osnovu svog pedigrea uspela da unovači svog druga iz razreda za budućeg Vožda. Utoliko je, recimo, Lekićeva personalizacija pojava poput Revolucije, Imperije i Geopolitike važna, pošto se one među nama javljaju kao bića – da li nadbića ili podbića postajući nam sve nebitnije. Jer slušajući, na primer, Aleksandra Tijanića kako mi 1991. po objavljivanju moje prve dozvoljene knjige kazuje da sam “sada ušao u Igru” te da se moram držati “pravila”, nisam sumnjao u njegovo biće, još manje njegovu moć – nemajući, međutim, šta da mu odgovorim osim da ne znam na šta cilja.

   Tijanić, naime, nije nikakva personalizacija, čak ni Superstruktura, pošto bi jedini izbor i Dverjana morao biti između onoga što se mora i onoga što se navodno može. A može se što se mora, ako u tome koji bira ima ičega što jeste. U svakom drugom slučaju, sve se može svesti na odlučivanje, recimo, da li ili ne polno opštiti sa istopolnima, imati decu ili karijeru, novca ili časti. Jer proračun i život se potiru: što, naime, Tijanić nikada nije čuo za Rajicu Markovića, nekadašnjeg “Rajka Crvenjaka”, njegov je propust, sa njegove odluke da postane deo Strukture. Posle bezbroj tuča sa policajcima u svom Kragujevcu, Rajica je naime počeo da piše pesme, postavši “bitan” a da ni superstruktura to nije primetila. Jer u soj se ne prima ni po pozivu ni glasanjem, niti u njega ulazi novcem ili medijskom vikom. Rajica nije taj koji kukuriče povrh leševa boljih od sebe. Šta ima da kaže ispevao je i stihovima kojima bih završio ovaj pokušaj sagledavanja upotrebe ljudi i njihovih slabosti. Dvometraš Rajica, prav kao koplje i još žilav kao sajla, ozaren lelece .

   Одговори

3. AKO SI BOLJI

   Teško tebi ako si bolji

   Sam se obesi, upucaj, zakolji.

   Ako si lepši, zgodniji, jači

   Streljačku metu na grudi okači.

   Ako iskočiš iz opštih međa

   Začućeš pucanj, noću i s leđa.

   Ako se duhom vineš visoko

   Popićeš metak u slepo oko.

   Zato se snizi, prođi bez buke

   Ne daj da tobom prljaju ruke.

   Srećom, Rajica je dovoljno među nama, a na Dverjanima i sličnim da ih uzdignu namesto lažnih zastava i šupljikavih imena. Srbiju i Srbe će spasti rapsodi širokih pleća, a ne izbori o kojima on veli:

   IZBORI

   Izađi i zaokruži svog ubicu

   Osujeti moguću izbornu krađu

   Logori više nemaju žicu

   Moderni dželati ubijaju glađu.

   Izaberi onog sa lakšom rukom

   S većim kalibrom, oštrijom kamom

   Onog sa boljom preporukom

   Onog u oku sa gušćom tamom.

   Izaberi onog što masnije laže

   Što više mrtvih na duši nosi

   Da mrtva nam tela na mogile slaže

   U nebo kad krenemo goli i bosi.

   a o krađi govoreći:

   KRADU MI

   Kradu mi selo, fabriku, prugu

   Nude mi strah, beznađe, tugu

   Kradu mi kuću, kolevku, slavu

   Nude mi ropstvo, azil za glavu

   Kradu mi pretke, ćerčice, sinka

   Nude mi lice koje je krinka

   Kradu mi savest, pravdu, poštenje

   Nude mi smrt, ubistvo, mrenje

   Kradu mi ko sam, šta sam i gde sam

   Nude da daju, nisam il jesam

   I dok se pitam zar još postojim

   Kradu mi zemlju na kojoj stojim.

   Kultura je naime već poduže poprište bitke za naše duše, a Crkvi nisu potrebni pomoćnici mimo njenih sveštenika. Rajicu Markovića, Slavoljuba Lekića, Branka Bubala, Andreja Jelića Mariokova, Miloja Dončića, Dragana Milosavljevića, Milosava Đalića, Vladimira Medenicu, Dejana Stevanovića, Srđana Volarevića, Mladena Medića, Svetislava Pušonjića, Nebojšu Jevrića, Jadranku Hrisafović, Radišu Dragićevića, Tanju Bulatović, i stotine drugih, živih i celih vi, zaljubljenici i ustanici, načinite poznatim, ne ispomažite se personama proizvedenim stoletnom pripremom za pokoru koja nas je snašla.

   Jer Rajica ima pesmu i o tome:

   ZUBI IZ NJEGOVOG MESA

   Moj narod jedu zubi iz njegovog mesa nikli

   Pokvareni mali crni na veliko parče svikli

   Moj narod jedu guzice iz fotelja

   Gomile zgrčene strasti i nezrelih želja

   Moj narod jedu vlastita lažljiva usta

   Zaborav na čelo navučen i ponoć gusta

   Moj narod jede zmija pod drvetom poznanja

   Počasti nečasnom, lente i odlikovanja

   Moj narod jede glupost sa svih strana

   Bez prava na počinak i jednog jedinog dana

   Moj narod jedu kasapi u ovčijoj koži

   Ribari zli pastiri odmetnici Božiji

   Moj narod kroz život hoda verom a ne znanjem (…)

   naša nada ne budući nikakvi “intelektualci” već obrazovani, daroviti i delatni Ljudi kojih “nigde nema” jer ih ni Revolucija, ni Geopolitika ni Imperija neće – a naročito ne Njihova Superstruktura, prosejana ljudomornim sitom Strukture od kakve skončavamo, to i ne primećujući sred romora i vriske Njihovih naprava, i stroboskopskog bljeska Njihovih izuma.

   Napomena: Neke od pesama Rajice Markovića objavljene su 2007. u zbirci Ispovest broja i u njegovoj knjizi Razbojnikovo jevanđelje, iz 2009.
   MOMČILO SELIĆ: SUPERSTRUKTURA

   Одговори