Мр Петко Бошковић, истакнути просвјетни радник, истраживач, педагог и друштвени прегалац, рођен је 1929.године у Чокртлијама , у Вранешу, од оца Ђузе и честите мајке Jaсне од поносног браства Булатовића, у честитој и поштеној породици,која је знала цијенити рад, знање и образуовање.
Основну школу завршио је у родном крају, нижу гимназију у Бијелом Пољу, Учитељску школу и Никшићу, а потом студије историје и географије на Природно математичком факултету у Приштини. Магистрирао је 1982.године на Природно-математичком факултету у Београду, на теми: „Туристичке функције Националног парка Биоградска гора“, коју је стручна комисја високо оцијенила.
Своју научну мисао и љубав према завичају наставио је кроз пријављену докторску дисертацију на Универзитету у Београду под називом „Вранешка долина и њен антропогеографски значај „, пред комисијом на челу са проф. др Петром Влаховићем.Та тема није била само научни рад –била је животна мисија човјека који је Вранеш носио у срцу и претварао га у науку у памћење и трајање.
Као учитељ и наставник радио је у Личинама, Кичави, у ОШ „Милован Јелић“ у Павином Пољу. Био је просвјетни савјетник за разредну наставу у Републичком заводу за унапређење школства Црне Горе са сједиштем у Беранама а потом управник Окружног затвора у Бијелом Пољу до пензионисања.
Свој педагошки рад обављао је савјесно, стручно и човјечно. Одликовала га је широка општа култура, педагошко-психолошко образовање, висока стручност и ријетка људска топлина. Са колегама је уводио иновације у настави и био уважен као просвјетни радник који је знао да повеже знање са васпитањем и људском добротом.
Био је члан више уређивачких и редакцијских одбора, рецензент књига, уџбеника и приручника, а иза себе оставио шест пројеката и студија о развоју туризма и заштити животне средине бјелопољског краја.
Аутор је дванаест књига, међу којима се посебно издвајају „Вранешка долина и њен антрогеографски значај“, чији је издавач ЦАНУ, као и књига „Црна Гора- животна средина , кад наука царује—природа дарује“.
Учесник на осам међуародних научних скупова и симпозијума, на којима имао девет запажених реферата објављених у зборницима и научним студијама. Објавио је око 200 научних и стручних прилога, чланака и записа, као и бројне приказе и критичке осврте.
Академик Зоран Лакић за његов рад о Вранешкој долини каже да је то било „хватање у коштац са неузораном ледином“, истичући да је Петко Бошковић своје радове посветио родном Вранешу и његовој прошлости, људима и простору.
За свој рад добио је бројна признања, дипломе, плакете, захвалнице, као и висока државна одликовања Медаљу за војне заслуге, Орден за војне заслуге са сребреним мачевима, Ореден са сребреним вијенцем и Орден заслуга за народ са сребреном звијездом.
Био је савјестан, дисциплинован патриота и марљив друштвено-политички радник. Резервни капетан, Командант Општинског штаба Територијалне одбране, дао је значајан допринос друштвеној организацији и безбједности свога краја. Био је активан у бројним друвенштвеним организацијама, предавач за обуку резервних војних старјешина и учесник свих важних друштвено-политичких актиности свога времена.
Своју трајну љубав везао је за Биоградску гору и Вранеш, за њене шуме, ријеке, људе и историју. Уз своју супругу , учитељцу Софију, стекао је честито и узорно потмоство, остављајући иза себе породицу достјну поштовања.
Испраћен је у вјечност са највећим почастима, али његово дјело остаје да траје. Остаје у књигама, у сјећањима , научним радовима и Вранешу, који је волио више од свега.
Такви људи не одлазе. Они постају темељ памћења једног народа.
Тадиша Тале Лековић
Учитељ-Вранеш
