Народна библиотека Србије постала је богатија за једно право благо. Захваљујући средствима Министарства културе, набављена је стара и ретка књига Крста Мазаровића, објављена у Венецији 1718. године, посвећена грофу Сави Владиславићу Рагузинском Србину који је својим делом оставио траг у руској и светској историји.

Мазаровић, бокељски писац и поморац у књизи описује победу Пераштана над пиратима код Драча 1716. године, али њена највећа вредност лежи у посвети Сави Владиславићу. Та посвета нас подсећа на једног од најзначајнијих Срба свог времена дипломату, трговца и полиглота, човека који је био блиски саветник цара Петра Великог и творац првих руских обавештајних служби.

Рођен у Херцеговини 1668. године, Сава је рано напустио родни крај и школовао се у Дубровнику где је стекао образовање и трговачко искуство. Његов таленат за дипломатију убрзо га је довео до Цариграда, а одатле до двора руског цара. Петар Велики у Рагузинском је препознао редак политички потенцијал, па га је учинио једним од својих најближих сарадника.

Највећи дипломатски тријумф Саве Владиславића био је Кјацхтински споразум са Кином, којим су успостављене границе и отворени трговачки путеви на Далеком истоку. Истовремено никада није заборављао своје порекло помагао је цркве и манастире у Србији и Црној Гори, финансирао устанке и даровао прве књиге Карловачкој гимназији.

Умро је 1738. године у Санкт Петербургу, где је сахрањен у царској крипти. У Русији његово име стоји раме уз раме са највећим личностима империје, нажалост у Србији тек данас почињемо да откривамо величину човека коме је и Мазаровић посветио своје дело.

Мазаровићева књига о Сави Владиславићу сведочи да се величина народа не мери само његовим простором, већ и људима који су га проносили у свет. Владиславић је парадигматична фигура, Србин који је обликовао империје, а остао веран свом пореклу. За данашњу Србију повратак таквим именима значи повратак свести о сопственој величини и историјском континуитету.

Пише: Нина Стојановић (српски угао)